уторак, 31. децембар 2019.

Z!N #4


Mesec četvrti... I dalje se rvemo sa formatom biltena...
Ne vidite fotografije? Čitaju vam se prethodni brojevi? 
Kliknite ovde, gde je sve na jednom mestu!
 

1.ŠTA SMO RADILI U DECEMBRU


1.1.Učešće na Osmoj godišnjoj izložbi USUS-a




   Ovog meseca Radionica je učestvovala kao specijalni gost na Osmoj godišnjoj izložbi USUS-a (Udruženja stripskih umetnika Srbije) u Dečjem kulturnom centru u Beogradu, za koju su polaznici Radionice izradili i nekoliko plakata. Izložba je trajala od 3. do 16. decembra.

   Iz zvaničnog obaveštenja USUS-a:
 

Ваљевски стрип у Београду

 

   Сваке године национална изложба представи и по једну селекцију локалних сцена и школа стрипа. Ове године УСУС даје прилог прослави пола деценије нове инкарнације чувених ваљевских школа. Радионица стрипа и анимације Ваљево постоји од јуна 2014. године, а делује уз подршку Удружења драмских, музичких и аудио-визуелних уметника "Милован Глишић", Града Ваљева, Друштва истраживача "Владимир Мандић Манда." 

Радионицу су основали Јован Марковић, Стефан Настић и Филип Станковић. Претходили су им њихови учитељи и учитељи њихових учитеља: 2000-их Немања Радовановић и Милош Николовски, 1990-их Миливој Костић, 1980-их Зоран Стефановић и Богољуб Арсенијевић Маки, а 1970-их и касних 1960-их ментори су били Брана Николић и Срећко Јовановић, чије су „Дечје новине“ имале школу стрипа још пре 50 година. Данашња радионица је непосредни изданак ове традиције, прве у Источној и Југоисточној  Европи. Радионица је до сада учествовала на међународним манифестацијама стрипа и краткометражног филма, као и кроз многе перформансе, изложбе. Радила је на изради плаката, мурала, витража, сценографије, хуманитарним акцијама и концертима кроз пратеће визуелне медије. Исто тако сарађивала је са различитим културним и државним институцијама међу којима су културни центри, библиотеке, факултети, основне и средње школе, болнице и друге.

Радови су представљани кроз електронске и штампане часописе, стрипске ревије и фанзине, међу којима је и званични фанзин радионице Страва. Две године за редом, радионица реализује манифестацију „Страва“ у Ваљеву, која се бави прeдстављањем радова чланова и сарадника радионице, са тежиштем на образовање, информисање и повезивање младих аутора, школа и радионица са наших простора. Од септембра месечно објављује билтен Зин (Z!N).
   У Београду ће заједно излагати аутори новог нараштаја Ваљева и њихови млади ученици: Давид Кецојевић (р. 1990), Александар Јеремић (1990), Филип Станковић (1992), Стефан Лукић (1992), Лука Ашковић (1993), Стефан Настић (1994), Небојша Драксимовић (1996), Стефан Крунић (1999), Никола Павловић (1992),  Нина Станковић (1998), Наталија Лукић (1999), Матеја Триндић (1999), Анђела Ивановић (2004), Лазар Ђорђевић (2007), Магдалена Воштић (2007) и Алекса Ивановић (2011).
foto: David Kecojević

Fotke sa manifestacije možete prelistati na našem Instagramu.
 

1.2.STRAVA REIZDANJE + BROJ #7

 
Hej, skoro smo pa časopis!
  
   Povodom petog rođendana, kao i molbi na desetine ljudi (lažem, možda dvoje, maksimum), uradili smo reizdanje svih dosadašnjih fanzina (#1-6), sa koricama u boji i tvrđim povezom. Svi brojevi, uz još neke dodatke, stižu svima u "prazničnim paketima", krajnje tužnoograničenog tiraža. Ako ste propustili priliku, a želeli biste, taman u susret decembarskom broju, da proširimo tiraž  - nemojte da se ustručavate, bacite nam poruku! Vi, koji ste nas već kontaktirali, bez brige - uveliko smo udarili mašnu! Objavili smo takođe i šesti broj digitalno.

Nastavite sa čitanjem ovde.

недеља, 08. децембар 2019.

Z!N #3



Evo, sad će opet da se raspišu...
Verovali, ili ne, nećemo! Uspeli smo da savladamo problem sa formatiranjem iz prvog broja, koliko smo mogli, dok nam je drugi broj bio prepolovljen. Neki ste dobili ponuđeno "nastavi dalje" (što najverovatnije niste primetili), dok vi drugi niste dobili ništa (što tek niste primetili).
I, kako očekujete da čitam ovu vašu propagandu?
Lako, ovde je naša arhiva dosadašnjih brojeva, pa je zabeležite. Svakako ćemo je postavjlati u podnožju ovog i svih predstojećih biltena, zajedno sa ostalim korisnim linkovima.
Ne vidim takođe ni jednu sliku u svom mejlu.
Bacite pogled na arhivu i tu ćete naći sve dosadašnje brojeve, a mi ćemo se od sada truditi da u svakom mejlu to i istaknemo.
E, tu je još jedan problem. Opadaju mi oči za monitirom/displejem gde se večito krivim, što je samo dodatna muka na sve ovo. Postoji li štampano rešenje za takvu nemilost?
Naravno! Dobar deo tekstova biće prilagođen za štampani format i moći ćete da ga čitate u našem fanzinu "STRAVA".

CARTOON SALOON


The Breadwinner

   U okviru ovogodišnjeg "Irskog festivala u Beogradu", 12. marta, David Kecojević i ja prisustvovali smo  projekciji dugometražnog animiranog filma "The Breadwinner" (srp: "Hranitelj"), nakon koje smo imali priliku da popričamo sa članom autorske ekipe filma - Markom Mullery-jem iz studija Cartoon Saloon. Mozgali smo da li je bolje rešenje da prevedmo intervju, ili da ga ostavimo na engleskom i odlučili smo se za ovo drugo iz dva razloga: 1) Pretpostavljamo da dobar deo vas (koji gajite afinitet prema animaciji) razumete engleski. 2) Nismo želeli da se nešto "izgubi u prevodu", a isto tako smo izbacili opciju da postavimo i na jednom i na drugom jeziku, gde biste nam tek ubadali reč po reč i time se zgrožavali našom metodom prevođenja. Ako neko bude iskazao interesovanje, postavićemo u jednom trenutku i verziju na srpskom.


Song of the Sea

Q: How is it working in 2D animation at this day and age when usually 3d theatrical cartoons get more exposure?

For hand-drawn animation and we stayed our claim and said “If no one else is defending it, then we will. “ Obviously, there are two different styles in the film as well - the sort of „story world“ style, the cut-out style, that is also in 2D. It wasn't made in 3D, it was made with the software we tend to use more  for our broadcast shows, for our preschool shows. It's that but we hugely expanded. We could've made it physically, with real paper and so on, but we felt that, while we wanted to get across the naivety of the, sort of, child-like storytelling, we also wanted depth and we wanted light, and what that meant is  that we were needed to be able to look at new versions of things all the time and say „We want to see another version with more red, we want to see another version with more contrast, we want greater shadows here...“ We were pointing at every single thing, which is why I'm saying that I can't really sit in  the cinema and watch it anymore, because I'll go back into that. So that was an amazing process, the process of finishing that. The hard thing was, in the first act, the two different styles are purposefully at odds with each other, because we're depicting a lot of hardships, and poverty and war and oppression, so we need to, every five or ten minutes, go  „Hey, don't worry, here's a story...“ and just start showing this thing, but of course that distinction melts away in the third act and we have to try and make it possible. We have to bring the audience along and make sure we don't cut between those two and not make it feel as if we're entering in a whole other world.


The Breadwinner

Q: Do you work as team while making these decisions?

We actually have two distinct teams for those two different styles. The other style had a director, an assistant director, an animation director... There was so many people. My job was about planning how the whole thing could be made and then, with a massive team, hundreds of people, 3 different countries, just relentlessly, day by day, insisting that we stick to our plan. The best way I can describe it  is „No, no, no, we've trusted this process and we're gonna make it this way...“ My job is almost like – I'm very calm when other people are nervous and when other people are calm, I'm actually pretty nervous. (Laughs) Then you can tell something is gonna go wrong.


The Breadwinner

Q: Can you tell us something about Cartoon Saloon as a production studio?

Cartoon Saloon (CS) is in a small town, outside of Dublin in Ireland, called Kilkenny. It is a really small town. It has a population of something around 26 000 people. Really tiny, but really beautiful and a  historically rich place. CS is now around 100 people and the sister studio has roughly the same amount. I think what makes CS not just  a production company, if that's okay to say - of our 3 owners, two of them are film directors. Nora Twomey owns the company, Tomm Moore, who made Secret of Kels and Song of the Sea, and is making Wolfwalkers now, he is another co-owner of the studio. The studio exists because they are determined to get to make their own features and they don't really care about anything else. And we do service projects, we do things like that, but we do them to pay the bills. That's why CS exists, is to make things like that, not doesn't exist to turn some profit.


The Breadwinner

After this short discussion, David Kecojević asked a few questions of his own.

DK: First of all, welcome to Belgrade. I hope you'll have a good time. Two years later, thank you for this film and, personally, this should've won the Academy awards last year, but when compared to other features, the most fascinating thing about this film is the story itself, when it comes to taking it audience seriously, in this case children. Was this the most difficult project to acquire funding for, when compared to your earlier films?

First of all, those are very kind words, thank you so much. It was the most complicated one. If you see the list of founders, they are  different individual foundations and producers we've gotten on board. When  Angelina Jolie came in as an executive producer, she said  that her organization would pay for it and if they were to make any  profit they would be putting it back into girl schools in Afghanistan. The fact that she was behind the film changed things a lot. Other thing that made it not as difficult as you think is that it is easier to have an existing property and say „Look, this has sold well.“ The company who first optioned the book, Elevation Pictures, is from Canada and the author of the book – Deborah Ellis is also Canadian, and that book is really huge for young adults in Canada, so it had a huge name recognition. Do, in theory it does sound that it's much easier to fund other features with fantasy elements, like Secret of the Kels, but there's a lot to be said about an existing property with name recognition and a big name like Angelina Jolie behind you, but ultimately it was a complicated process.

DK: And the distribution deal, I presume it had a limited release in US?

Yes. It was in a few cinemas, mostly art-house cinemas, in somewhere around 20 states.


The Breadwinner

DK: We live in an age in which animation is created as safely as possible for a broader audience. So it's good to see children be challenged with themes and issues like this.

You imagine children are going to have a really hard time with it, but actually, generally speaking, children are kind of okay. Adults watch and see Parvana as somebody who has to be protected and they see her at risk all the time. Kids see themselves as her and kind go with her on this journey. I think it would've been a very different film if it were just the things that happen to her. It's not just the things that happened to her, that happened to the family , they also take control of their lives in whatever small way  they can. And I think children aren't necessarily understanding that but they are kinda going with it. I find it difficult when people ask me „Should I show it to my kids?“ so I have to say „Let me tell you a few things first,  and you know you child better than I do“ and so on, but my personal opinion is that children somewhere around the age of  7 or 8 can handle it.


The Wolfwalkers (in development)

Q: Can you tell us something about your next project?

Wolfwalkers will be the third film in Tomm Moore's trilogy. I'm the assistant director on that one, so it's going to take 95% of my time. It's set in Kilkenny, the town in which our studio is located, in the 15's and 16's, when a English Lord - Oliver Cromwell, in the film called The Lord Protector, has taken over. That period coincides with the extinction of wolves in Ireland and it also happens that there's a myth in Kilkenny that is about werewolves, called The Werewolves of Ossory. So the film is about wolves and were wolves, and the disappearance of wolves under the tyranny of a dictator. It sounds very heavy. It's a fantasy film, it's action packed and really fun. The current animatic we have is one of the most fun things that we've ever put together.


The Secret of Kells

Q: What kind of movies, animation and art in general have brought you to this calling?

It's funny. In college I studied animation, because I loved animation when I was a teenager, and I sort of look back to it and ask myself „Was it a good idea? I just did what my teenage self decided on what I should do.“ I was an animation fan in a sense that I loved AkiraPrincess Mononoke... I really loved epic,   slightly more skewing toward adult animation. To be honest, I mostly watch live-action and I think in many way I think like a live-action director. I connect myself with it the most, but I have spent almost every day of the last ten years trying to make every animation we do the best it could possibly be and I'm obsessed with this sliver of 2d animation, this exact way of doing things and getting better at it. My job is a major part of my life and that's my job and that's where I am.


Late Afternoon

A woman from the crowd thank them in her's and her daughter's name for making these wonderful cartoons and her daughter said that she couldn't imagine herself in Parvana's shoes, but she still felt invested. Mark responded:

Well yeah, that's what we want. You can think about what the movie means to you, or how it felt later, but just in the moment we want you to identify with what's happening and go with it. That's what's important, yeah. Thank you, guys.


Somewhere Down the Line

DK: Was the film shown in Afghanistan?

Yeah, I believe it was translated into both local languages. I saw the trailer for it in dari a few months ago, and it actually screened on television there. I think that the most important group of people to see it are the people who could directly identify with it, and a lot of the Afghan diaspora, which is a lot in Canada, Southern Ireland, they've all felt very positive about it. I'll tell you one anecdote: I was at the premiere in Toronto a year and a half ago, and there was time for only one question. The person who put her hand up was an Afghan woman who, when she was eleven, had to cut her hair in order to go out and feed her family. Most of her family were killed, actually, and she managed to get a life in Canada, and she told us she got the ticket at the last second. And I swear, it looked like a plant. It looked like we had got her and she was an actress, who we hired and put her in there, but she absolutely wasn't. And just knowing that we didn't do anything far fetched, we did something people could identify with it. I would hope Afghans identify with it. I would hope people from Pakistan, people from the Indian sub-continent, I really hope people can see themselves reflected purposefully.


The Breadwinner

   Tako se završio Q&A sa Markom, kog sam zatim presreo usred neosvetljene Kosovske i uvalio mu šaku fanzina, posle kojih sam siguran da se nikad više neće vratiti u Srbiju. Nema na čemu.

Kad smo kod toga...

STRAVA #6


   Na ovogodišnjem Sajmu knjiga, rezidentno na štandu Alana Forda, naleteo sam na uvek divnog i beskrajno ljubaznog Vladu Topolovačkog, koji je jedan je od retkih koji je pitao koliko je "dužan" za sve dosadašnje fanzine, dok ih drugi nisu hteli ni za džabe. Savetovao nas je takođe da podignemo standard što se formata tiče, tako da smo ga poslušali, a u ovom broju digli smo i produkcijski kvalitet, iako kasnimo jedno 5 do 10 godina.
   Posvetili smo se neobjavljenim stripovima "Crne Mrlje". Među autorima su Nemanja RadovanovićMiloš NikolovskiStefan Nastić i Jovan Marković. Šesti broj Strave ujedno je i šesti broj ugašenog fanzina Crne Mrlje, koji je takođe služio kao inspiracija  (tačnije njegov poslednji, peti broj koji je bio sačinjen isključivo od naših stripova i ilustracija). O "Mrlji" i valjevskom stripu drugi put, ali evo prethodnih brojeva ovog upokojenog fanzina, kako biste se zagrejali:
   Inače objavljujemo prvo digitalno, pa tek onda u štampi, ali ovde smo, za promenu, pomešali lončiće. Ko je zainteresovan za fizički primerak fanzina STRAVA #6 (kao i #1-5) nek pošalje poruku ili putem mejla, ili društvenih mreža. Koliko se ljudi bude javilo toliko ćemo primeraka i štampati, tako da nemojte da se ustručavate, pa da propustite!


Nastavite sa čitanjem ovde.

среда, 16. октобар 2019.

Z!N #2


Opet ovi!?
- Tako je! Opet ovi! Neki (zapravo mnogi) uspeli su da nas izbegnu jer smo bačeni u spam, ali ti, verni čitaoče, nisi te sreće.

Za početak želeli bismo da se zahvalimo na pozitivnim reakcijama i najminimalnije mogućem broju ljudi koji su se odjavili. Trudićemo se na vas ne izneverimo. Ističemo akcenat na "trudićemo se." Srećom pa nismo najavili da li će bilten izlaziti mesečno, sedmično, ili, što bi većini odgovaralo - nikad, tako da nećemo ni sada. Formatiranje prvog biltena doduše nije ispalo onako kako je trebalo, tako da ćete arhivirane brojeve moći da čitate i na blogu, a ako kad budemo lenji pa zaboravimo, uvek je tu Ciklonizacija da pomogne. Ovaj broj pretežno se bavi manifestacijom "STRAVA: PART DEUX", sa osvrtom na neke od aktuelnosti u našoj posrednoj i neposrednoj blizini.

STRAVA: PART DEUX

 

1. Kako i zašto



   Trudimo se da se ne poturamo tamo gde nam nije mesto, pa umesto da upadamo na tuđe manifestacije prethodne godine odlučili smo da napravimo svoju. Ima jedna sjajna priča kada smo išli ove godine u Rašku i gde ██ █████ █████ █████████ ██████ █ ████ ████ █████ ██ ██████ █████ ███ ███ ██████ ████████. Ali o tome možemo i neki drugi put, čisto da ne bi sve otišlo u █████ ████████, kako █████ ████ █████████ to voli da kaže. Takva magija se svakako ne može tek tako ponoviti, posebno kada fale glavni igrači.

   Imajući u vidu da prethodne godine nismo imali goste sa strane, a mnogi su se žalili zašto ih nismo zvali, odlučili smo da ovogodišnju manifestaciju proširimo u tom smeru. S obzirom da nismo konkurisali za ovogodišnju manifestaciju, kao i to što je u Valjevu noćenje skupo kao da letujete na Svetom Stefanu, odlučili smo da smeštaj gostiju bude kod mene. Od svih koje smo zvali, naravno da su prvi odbili oni što su se najviše žalili i pametovali, što važi i za "domaće" i za ljude sa strane. Naravno, to je ujedno bila i sreća u nesreći, jer sam na taj način uspeo da upakujem goste u kuću.





   Pre toga imao sam zadatak da obrnem sve moguće gradske medije i ispromovišem manifestaciju svega dva dana uoči otvaranja iste. Gledajte, slušajte i plačite uz moj razgovor sa Majom na VTVu. Tokom intervjua radio sam na crtežu koji se na kraju nije ni video, tako da ću izgledati kao šizofrenični ludak koji žvrlja tupim krajem olovke po belom papiru, što se znatno razlikuje od mog uobičajenog izgleda šizofreničnog ludaka koji žrvlja špicastim krajem olovke po belom papiru. Veliko hvala portalima StripBlogStripVestiCiklonizacija, i Paralel Festivalu na širenju reči, kao i televizijama VTV i Marš!


 


  Prvi gost koji je došao da uveliča manifestaciju na mnoge načine nije ni gost, već i saradnik i konsultant na čitavom projektu - Ivan Veljković, strip scenarista, esejista i pesnik. Zajedno smo diskutovali još od septembra prošle godine i vagali čime da obogatimo program i u kom pravcu manifestacija treba da se kreće. Odatle se izordila mantra da smanjimo negativnost prema (domaćoj) stripskoj sceni, da ne davimo goste sa previše tribina, jer ne bi bilo fer ni prema njima, kao i samim predavačima. Potencirali smo na kreativnoj saradnji, radionicama, kao i pružanju platforme za mlade i neafirmisane, kako bi se i njihov glas čuo, a na taj način i podržao njihov rad.

   S obzirom na to da je došao dan ranije jer je putovao iz Svilajnca, ostatak večeri proveli smo smejući se mom intervjuu na VTVu i ogovarajući klince iz moje Radionice, koji su i predložili datum manifestacije, a na kraju je izbegli iz pretežno neopravdanih razloga.


2. Dan prvi

2.1. Okupljanje



   Stigli smo na mesto zločina, na kom se beskrajno zahvaljujemo Društvu istraživača "Vladimir Mandić Manda", i zajedno sa Acom Jeremićem, sa kojim vodim Radionicu, i njegovim burazerom, a ujedno i polaznikom, Nikolom počeli da radimo na postavljanju radova. Svojim prisustvom manifestaciju je uveličao i Ljubivoje Bube Marković, čovek bez kog ništa od ovoga ne bi bilo moguće, nešto što on svaki put skromno odbija kada mu se kaže i to posebno tada, jer ako nešto u trenutku njegovog dolaska nije bilo moguće, to je bilo naći mesto za parkiranje.

   Tada sam dobio poziv sledećeg gosta - Gorana Trajkovića koji je zajedno sa svojom porodicom dolazio ispred Kluba likovnih umetnika "Raška škola". Posle kratkog lutanja uspeli smo da se nađemo i donirali su nam pribor i materijal za rad, zajedno sa 60ak primeraka novog broja strip revije "Ras comic" koji izdaju uz pomoć Kulturnog centra "Gradac" Raška. Uzgred, ko je zainteresovan za svoj primerak, slobodno može da nam se obrati pa ćemo poslati. Isto važi i za naše fanzine. Goran je video da smo u rasulu, tako da je i pored dugog puta, zajedno sa Ivanom, odlučio da sedne i pomogne oko postavke, tokom koje su obojica imali priliku da se upoznaju sa Acom i Nikolom i podele po koji savet i mudru reč. Nisam bio tu, ali poprilično sam siguran da je jedan od saveta bio "Ne postavljajte izložbu na dan iste, a ponajsve ne kada je manifestacija uveliko počela. Budale." 



   Poređali smo primerke "Malog Striponoše" koje nam je još prethodne godine dao Zoran Stefanović, a sto smo popunili različitim fanzinima kao što su "Strava", "The White Japanese Lapot", časopisima i strip revijama kao što su "Ras comic" i "Kiša", skečbukovima "Vekovnika", kao i katalozima i pamfletima koje smo sakupljali tokom ovih godina. Ambijent je napokon počeo da liči na nešto, a šta je to "nešto" bilo, ja zaista ne znam, ali bitna stvar je da je bilo.



   Ubrzo su pristizali i Valjevci, prvo najstariji, a potom i najmlađi koji su se zadržali. Tu je bio i Aleksa Ivanović, najmlađi autor i gost manifestacije, kao i pionir fanzina "STRAVA" . Za njim došao je i David Kecojević, filmski i televizijski reditelj i esejista, čije predavanje je otvaralo zvanični program manifestacije, a iz Beograda je zatim došao i animator Rajko Čučak.

2.2. Diznijeva "Fantazija"


  
   Gosti manifestacije imali su priliku da prisustvuju Davidovom predavanju o Diznijevom dugometražnom filmu "Fantazija" iz 1940. godine. Svakom segmentu posvetio je zasebnu pažnju, kao i onim koji nisu upali u završnu verziju, sa posebnim osvrtom na istorijat nastanka filma i trivijama o čuvenom diregentu Leopoldu Stokovskom i kako je Volt Dizni uspeo da isfinansira taj projekat.

2.3. Radionica stripskog scenarija




   Ubrzo nakon toga Ivan Veljković održao je interaktivnu radionicu o osnovama stripskog scenarija gde je svakom od učesnika poklonio fasciklu za instrukcijama, savetima i osnovnih tehničkih načela pri izradi narativa. Uspešno je svakoga od njih animirao i uspeo da ostvari dijalog, a neki su čak ustali i da odglume scenu. Tokom njegovog predavanja iskoristio sam priliku dok odmaram da ga nacrtam i proces rada zajedno sa završenom ilustracijom postavim na video-bim.



   U jednom trenutku dok je Ivan pričao o dostupnosti informacija preko interneta, zatražio je od jednog od učesnika mobilni telefon, kako bi im nešto pokazao. Pomislio sam da će izvesti neki hudinijevski potez, gde će umotati telefon u krpu, razbucati ga cipelom i kada bi ga otvorio stajao bi već napisan scenario. Na moje razočarenje, tražio je telefon da bi mogao da gestikulira pretraživanje željenih informacija na netu, nešto što je mogao i bez njega, ali ko sam ja da osuđujem - isto tako i ja pričam o uspesima Radionice koja, po odazivu moje dece na rođenu manifestaciju, ne postoji.

   Po završetku Ivanove radionice došao je i Miroslav Miki Mladenović, jedan od saradnika na našim kratkometražnim filmovima u nadi da ćemo ih pustiti svojim gostima. Nada umire poslednja, ali filmove smo batalili zarad sledeće tribine.

2.4. Predstavljanje "Raške škole"




   Iskoristili smo ono malo sunca što je ostalo da sednemo na terasu i da Goran predstavi "Rašku školu" i "Ras comic". Predstavio je istorijat svoje strip-revije i kako joj je publika strip-ljubitelja van Raške produžila životni vek i tako spasila prevremene smrti. Ovaj najnoviji broj krase naslovna strana koju je na prošlogodišnjoj Međunarodnoj strip koloniji u Raški nacrtao Željko Pahek. Uvodnu ilustraciju nacrtao je Vlada Vesović, a sadrži i stripove polaznika i autora različitih škola, zajedno sa našom, kao i samostalnih autorima, a tu su i tekstovi Ivana Veljkovića, koji je napisao izveštaj sa prošlogodišnje kolonije, a ujedno i "Nulta godina jugoslovenskog stripa", članak koji je Aleksandar Stevanov (Makedonija) delimično napisao na prošlogodišnjoj koloniji takođe.

   Goran je objasnio proces rada i promovisanja svoje škole, kako uspešno funkcioniše u svojoj sredini i kako nekim od svojih najvrednijih i najboljih omogućuje priliku da se zaposle u njegov studio i, kako on sam kaže, kroz to on polako počinje da uči od njih.

   Tribina bi trajala i celo veče da se nismo svi posmrzavali, a i Raščani su morali da putuju nazad, s obzirom na to da se već smrklo.

2.5. Tamna je noć, ali ne kod nas. Samo je mrlja crna.



   Ostali gosti takođe su počeli polako da odlaze i mislili smo da je to to. Tada nas je međutim svojim dolaskom iznenadio Miloš Meda Nikolovski - jedan od predavača i članova art grupe "Crna mrlja", čiji sam i ja bio polaznik.





   Seli smo i van-programski razgovarali i sabirali utiske, prisećajući se događaja i radova od pre deset godina, dok je "Crna mrlja" još bila aktivna. Gosti su mogli da čuju detaljnije priče o valjevskom stripu, a meni je bilo drago da smo barem dve generacije uspeli da stavimo pod isti krov za duge da vide.

   Tokom večeri zvao nas je i Srđan Stamenković Srle iz "Srletove škole crtanja" koji je istakao kako mu je žao što nije od obaveza mogao da stigne, ali svakako je želeo da se čuje sa nama i da mu prenesemo utiske. Nije prošlo ni deset sekundi a da razgovor nije prešao u smeh, ili različite podvale.

   Ne znam kako smo došli do priče o sujeverju, ali tada je moja majka ispričala o njenoj ujni, na osnovu koje smo smilili pošalicu i morao da nacrtam strip:


   Banda se raščistila, uz obećanje da ćemo nastaviti sutradan.

3. Dan drugi

3.1. Gde smo stali?


   Iskreno, nisam mislio da će se sutradan bilo ko pojaviti, sa sve gostima iz moje kuće. Kasnili smo i taj dan, naravno, ali uspeli smo na vreme da postavimo sve za projekciju crtaća, u kojoj su uživali najmlađi*.


*Mi smo bili jedini prisutni, s toga smo i najmlađi.
** Svi ljudi sa fotografije su stariji od mene.

   Ekipa je polako počela da se okuplja i zajedno sa Davidom i Medom, nastavili smo tamo gde smo stali.


3.2. Novi strip junaci



   Imali smo čast da se čujemo sa Danicom Dedić iz Leskovca i da porazgovaramo o njenom strip serijalu "Milanka Pinapka".



   Danica je pričala o svojoj inspiraciji, počevši od gledanja i emuliranja stila animiranih filmova, a kasnije čitajući underground stripove, kao i uticaju Škole stripa "Nikola Mitrović Kokan" u Leskovcu čiji je mentor Marko Stojanović. Objavljivana je na StripBlogu, Helly Cherry-ju, Komikaze, Stripburgeru i šire. "Milanka" je rađena u kaiš-formatu i stilski inspirisana pop-artom. Prati događaje hronično neuravnotežene žene koja ne reaguje pozitivno na bilo kakvu sugestiju, nakon koje je spremna i da presudi i izvrši istu presudu. Uspeli smo Danicu da udavimo generičnim pitanjima poput - "Da li su u planu nove epizode?" i "Da li bi eksperimentisala sa različitim formatima?", posle kojih je već bilo jasno da joj skačemo po živcima i da će morati da preseče stvar u Milankinom stilu.


   Nakon toga sam i ja nešto izbaljezgao o Kojlu i šta me je inspirisalo da ga radim, ni na čije oduševljenje sem Rajkovo. Celo predavanje pretvorilo se na posmrtni govor o Darvinu Kuku, kog dan danas ne mogu da prežalim, a za kog ću objaviti tekst koji sam napisao o njemu još pre par godina u jednom od predstojećih brojeva "Z!N"-a. Za to vreme Rajko je crtao Ivana.

3.3. Fajront



   David, Ivan i Rajko zajedno su hvatali voz za Beograd, pa sam ih sa svojom majkom ispratio do stanice, dok je Aca skidao radove. Kasnije sam se i ja vratio da pomognem, tokom čega smo imali još par usputnih gostiju i tada smo zvanično zatvorili manifestaciju.

   Da li je ispunilo moja očekivanja? Da! Da li su mi očekivanja bila minimalna? Apsolutno! Da li sam zadovoljan? Nikad! Da li su drugi zadovoljni? Pitajte ih, ali onako drugarski, da misle da mogu da vam se povere, a onda krišom recite meni.

   Vidimo se dogodine na "STRAVA: The Third" iliti "COYLE-CON"-u !

4. Izveštaj Ivana Veljkovića


Veliko hvala Ivanu Veljkoviću, saradniku i prijatelju Radionice, koji je uspeo da izdvoji vreme da napiše koju reč o našoj manifestaciji.

27 razloga zašto sam bio deo valjevske manifestacije stripa i animacije „STRAVA: PART DEUX“ početkom poslednje trećine septembra meseca 2019. godine
  1. Entuzijazam. Novi festivali imaju mnogo poteškoća da se probiju, pogotovo kada vladajuću garnituru ne interesuje mnogo strip, niti animacija. Iz istog razloga treba posetiti i druge festivale ove veličine.
  2. Snaga duha i izdržljivost organizatora. Ne poznajem Filipa dugo, ali se, ispod umora i cimanja oko dešavanja u sklopu manifestacije tačno vidi entuzijazam i želja za promocijom umetnosti, koliko god teško bilo postići isto.
  3. Uloženi trud.Sa Filipom o manifestaciji komuniciram već neko vreme i znam iz prve ruke kroz šta je sve prošao, kroz šta sve prolaze i ostali koji su u njegovim cipelama.
  4. Valjevo. Odmah treba naglasiti da je Valjevo lep grad sa mnogo istorije i još više mogućnosti, ali da definitivno ima tu stagnacije iz koje se treba iskobeljati, a oni koji se trude to da urade dobijaju upravo suprotno od podrške.
  5. Društvo istraživača „Vladimir Mandić - Manda“ i njihova želja da se pokrene saradnja sa radionicom „STRAVA“ i da se dobije prostor za strip i animaciju u vreme kada imamo, paradoksalno, na desetine hiljada praznih lokala a nimalo prostora za organizovanje bilo čega.
  6. Ljubivoje Bube Marković, lokalni pozorišni glumac sa povećim pedigreom. Prvenstveno zato što sam i od njega, vrlo opširno i necenzurisano, načuo sa čim se sve zapravo kultura u Valjevu kosi i ko je, zapravo, sabotira iznova i iznova. Ali takođe i zato što je nesebično rešio da poseti manifestaciju čisto iz znatiželje i ljubavi prema kulturi.
  7. Aleksandar Jeremić i njegov malečki rođak Nikola. Iako je imao posla prvog dana manifestacije, iscimao se da dođe i ispomogne u organizaciji koliko god je to moguće, voljan da em promoviše strip i animaciju, em nauči štogođ novo od gostiju.
  8. Filipova porodica. Nije mi prvi put da vidim da organizaciju strip-festivala u Srbiji ispomažu članovi familije, naravno, ali ovde ih stvarno treba istaći s obzirom da su lavovski pomagali, čak i sa stotinu i kusur kilometara udaljenosti.
  9. Gosti koji opravdano nisu mogli da se pojave, ali su svejedno pozvali Filipa lično tokom manifestacije da mu požele sreću i da se čuju s nama ostalim gostima tamo.
  10. Gosti koji nisu udostojili Filipa ni kasvetnim opravdanjem zašto ne dolaze. Mahom zato što i njih takve treba pomenuti, pa nek se oni sami zapitaju zašto.
  11. David Kecojević. Njegovo predavanje o Diznijevom filmu „Fantazija“ treba čuti sedamnaestostruko više ljudi nego onda u sklopu Manifestacije. Čoveku se vidi ista ona strast kao i Filipu i Aleksandru po pitanju ljubavi prema vizuelnim medijima.
  12. Goran Trajković, supruga mu Aleksandra i sin mu David. Ne samo da su se potrudili da dođu na manifestaciju svo troje iz Raške, već su to uradili i par dana pred jedan teži, lični poduhvat o kome neću dalje da komentarišem. A uz to, dobila se prilika da se razgovara o strip-časopisu „Ras Comic“, o strip školi u Raški i o jakim vezama koje su se formirale između Strip Kolonije i Radionice „STRAVA“.
  13. Danica Dedić. Iako nije bila u mogućnosti lično da dođe zarad tribine o njenom stripu „Milanka Pinapka“, složila se da Filip sa njom odradi telefonski intervju, što je nama prisutnima dalo šansu da razgovaramo malo s njom o datom stripu i njenim tokovima u umetnosti.
  14. Rajko Čučak. Čovek koji se i pored svojih obaveza iscimao da dođe u Valjevo, da poseti manifestaciju, da se uključi u razgovore i tribine i da, čak i tokom našeg poslednjeg razgovora pred moj polazak iz Beograda za Svilajnac, ne prestane da govori o tome kako mu je „STRAVA: PART DEUX“ bila fenomenalna. Ako se ne varam, odjebao je neki put upravo zbog Valjeva i upravo zbog „STRAVE“.
  15. Dve Filipove i Aleksandrove učenice i jedan učenik koji su bili prisutni. Mateja, Natalija i Uroš ispomogli su u poslednjem trenutku oko organizacije, te su pomno slušali predavanja i učestvovali u diskusijama. Dobro, ne skroz pomno, više onako stidljivo, ali su svakako bili tu i bili aktivni.
  16. Malečki Aleksa, Filipov i Aleksandrov najmlađi, ali ujedno i najaktivniji učenik koga nisam slučajno odvojio od prethodno troje. Taj malecak je dominirao čitavom manifestacijom svojim britkoumljem, oštrim rezonom i energijom za rad i crtanje. Zbog njega, zbog Mateje , Natalije i Uroša, a i zbog učenica koje nažalost nisu stigle da se pojave zbog drugih obaveza – zbog njih je vredelo da „STRAVA: PART DEUX“ bude organizovana.
  17. Aleksin otac. Čovek koji je pristigao negde blizu sredine moje tribine i imao priliku da vidi, iz prve ruke, šta se zapravo radi i ko su zapravo Aleksini predavači, kao i njihovi saradnici i prijatelji. Zarad njega treba isto organizovati „STRAVU“, jer će upravo on preneti dobru reč stripa i animacije u valjevski etar, da se to pročuje kako valja i trebuje.
  18. Moja tribina o osnovama scenarija. Realno, ovo dodajem da širim sopstveni ego (kao da nije dovoljno glomazan), ali i zato što sam ovde dobio priliku da vodim pilot-tribinu na način koji sam diskutovao sa mnogim strip autorima (između ostalog i sa par njih prisutnih na „STRAVI“). Pilot-tribinu koja neće da izgleda kao stotine drugih na drugim strip-festivalima u zemlji i regionu, gde realno niko nikog ne sluša i gde nema maltene nikakve interakcije sem Q and A runde na kraju.
  19. Miloš Meda Nikolovski. Kao negdašnji učenik „Crnog kreča“ i predavač „Crne mrlje“, imao je priliku da vidi iz prve ruke kako se njihovo nasleđe nastavlja. I to sa pravim ljudima, na pravi način.
  20. Fanzin „The White Japanese Lapot“, čiji članovi na veliku žalost nisu mogli da prisustvuju, ali čija je međusaradnja sa Filipom i „STRAVOM“ i te kako osećana u vazduhu i kroz razgovore.
  21. Fanzin „STRAVA“. Iako su bila izložena izdanja iz Kragujevca, Leskvoca, Beograda i Raške, pogotovo mi je drago što je peti broj ovog valjevskog fanzina bio izložen, i to rame uz rame sa gorepomenutim „Lapotom“, kao i sa par kuriozitetno preživelih primeraka fanizna „Crna mrlja“, duhovnog prethodnika trenutne inkarnacije valjevskog štampanog prostora za strip.
  22. „Brale Studios“. Ako niste, overite kratke filmove ove grupice i sve će vam biti jasno.
  23. Izložba „best of“ radova svih učesnika radionice, od negdašnjih saradnika Stefana Krunića i Stefana Nastića, preko predavača Filipa i Aleksandra, pa sve do radova dece svih uzrasta koja su prošla kroz radionicu „STRAVA“ (a bilo ih je sigurno stotinak).
  24. Valjevske novine i bezmalo dve televizijske stanice. Iako su sebi uništili rejting intervjuisanjem mene, pokazao se barem onaj osnovni trud da se pokrije kulturna manifestacija grada Valjeva koju je, realno, trebalo pokriti na širem, regionalnom nivou. Ali svakako, trud se računa i pokriće je postojalo.
  25. Web stranice, blogovi i otvorene FB grupe koje su nesebično ispromovisale manifestaciju. Na pamet mi padaju Strip Blog, Strip Vesti, Ciklonizacija i HellyCherri. Filip će me ispraviti ako sam nešto omanuo.
  26. Individualni autori koji su nesebično ispromovisali manifestaciju putem sopstvenih društvenih medija. Svako malo se računa i svako dobro se, eventualno, dobrom uzvrati.
  27. Opet entuzijazam. Ne za ovaj festival, već za sledeći, i sve sledeće potom. Valjevo je grad koji, i pored svoje letargije i malog miliona mana, zaslužuje prostor gde će se mladi i stari strip autori, neafirmisani i potkovani animatori, neobjavljeni i oprobani pisci, ovakvi i onakvi umetnici sastajati i redovno plasirati nove ideje na tržište, ostvarivati nove kulturne poduhvate i, naposletku, otvoriti nova vrata nekome kome su nenamerno i silom prilika zatvorena.
Ivan Veljković, 30. septembar 2019.

Familiologija na Radio Beogradu

 


   U susretu Salonu stripa u Beogradu Filip Stanković gostovao je kod Maje Đurić, uz uključenje Milice Mastelice i Mikija Pješića. Emisiju možete preslušati ovde.
 

IC na HC


   Ibrahim je proputovao po raznim mestima, pa što da ne overi i kultni Helly Cherry! Da li će novije epizode osvanuti tamo, ili ćemo čitati naftalinke do kraja života? Ko zna!


 

Nastavite da čitate bilten ovde.