среда, 16. октобар 2019.

Z!N #2


Opet ovi!?
- Tako je! Opet ovi! Neki (zapravo mnogi) uspeli su da nas izbegnu jer smo bačeni u spam, ali ti, verni čitaoče, nisi te sreće.

Za početak želeli bismo da se zahvalimo na pozitivnim reakcijama i najminimalnije mogućem broju ljudi koji su se odjavili. Trudićemo se na vas ne izneverimo. Ističemo akcenat na "trudićemo se." Srećom pa nismo najavili da li će bilten izlaziti mesečno, sedmično, ili, što bi većini odgovaralo - nikad, tako da nećemo ni sada. Formatiranje prvog biltena doduše nije ispalo onako kako je trebalo, tako da ćete arhivirane brojeve moći da čitate i na blogu, a ako kad budemo lenji pa zaboravimo, uvek je tu Ciklonizacija da pomogne. Ovaj broj pretežno se bavi manifestacijom "STRAVA: PART DEUX", sa osvrtom na neke od aktuelnosti u našoj posrednoj i neposrednoj blizini.

STRAVA: PART DEUX

 

1. Kako i zašto



   Trudimo se da se ne poturamo tamo gde nam nije mesto, pa umesto da upadamo na tuđe manifestacije prethodne godine odlučili smo da napravimo svoju. Ima jedna sjajna priča kada smo išli ove godine u Rašku i gde ██ █████ █████ █████████ ██████ █ ████ ████ █████ ██ ██████ █████ ███ ███ ██████ ████████. Ali o tome možemo i neki drugi put, čisto da ne bi sve otišlo u █████ ████████, kako █████ ████ █████████ to voli da kaže. Takva magija se svakako ne može tek tako ponoviti, posebno kada fale glavni igrači.

   Imajući u vidu da prethodne godine nismo imali goste sa strane, a mnogi su se žalili zašto ih nismo zvali, odlučili smo da ovogodišnju manifestaciju proširimo u tom smeru. S obzirom da nismo konkurisali za ovogodišnju manifestaciju, kao i to što je u Valjevu noćenje skupo kao da letujete na Svetom Stefanu, odlučili smo da smeštaj gostiju bude kod mene. Od svih koje smo zvali, naravno da su prvi odbili oni što su se najviše žalili i pametovali, što važi i za "domaće" i za ljude sa strane. Naravno, to je ujedno bila i sreća u nesreći, jer sam na taj način uspeo da upakujem goste u kuću.





   Pre toga imao sam zadatak da obrnem sve moguće gradske medije i ispromovišem manifestaciju svega dva dana uoči otvaranja iste. Gledajte, slušajte i plačite uz moj razgovor sa Majom na VTVu. Tokom intervjua radio sam na crtežu koji se na kraju nije ni video, tako da ću izgledati kao šizofrenični ludak koji žvrlja tupim krajem olovke po belom papiru, što se znatno razlikuje od mog uobičajenog izgleda šizofreničnog ludaka koji žrvlja špicastim krajem olovke po belom papiru. Veliko hvala portalima StripBlogStripVestiCiklonizacija, i Paralel Festivalu na širenju reči, kao i televizijama VTV i Marš!


 


  Prvi gost koji je došao da uveliča manifestaciju na mnoge načine nije ni gost, već i saradnik i konsultant na čitavom projektu - Ivan Veljković, strip scenarista, esejista i pesnik. Zajedno smo diskutovali još od septembra prošle godine i vagali čime da obogatimo program i u kom pravcu manifestacija treba da se kreće. Odatle se izordila mantra da smanjimo negativnost prema (domaćoj) stripskoj sceni, da ne davimo goste sa previše tribina, jer ne bi bilo fer ni prema njima, kao i samim predavačima. Potencirali smo na kreativnoj saradnji, radionicama, kao i pružanju platforme za mlade i neafirmisane, kako bi se i njihov glas čuo, a na taj način i podržao njihov rad.

   S obzirom na to da je došao dan ranije jer je putovao iz Svilajnca, ostatak večeri proveli smo smejući se mom intervjuu na VTVu i ogovarajući klince iz moje Radionice, koji su i predložili datum manifestacije, a na kraju je izbegli iz pretežno neopravdanih razloga.


2. Dan prvi

2.1. Okupljanje



   Stigli smo na mesto zločina, na kom se beskrajno zahvaljujemo Društvu istraživača "Vladimir Mandić Manda", i zajedno sa Acom Jeremićem, sa kojim vodim Radionicu, i njegovim burazerom, a ujedno i polaznikom, Nikolom počeli da radimo na postavljanju radova. Svojim prisustvom manifestaciju je uveličao i Ljubivoje Bube Marković, čovek bez kog ništa od ovoga ne bi bilo moguće, nešto što on svaki put skromno odbija kada mu se kaže i to posebno tada, jer ako nešto u trenutku njegovog dolaska nije bilo moguće, to je bilo naći mesto za parkiranje.

   Tada sam dobio poziv sledećeg gosta - Gorana Trajkovića koji je zajedno sa svojom porodicom dolazio ispred Kluba likovnih umetnika "Raška škola". Posle kratkog lutanja uspeli smo da se nađemo i donirali su nam pribor i materijal za rad, zajedno sa 60ak primeraka novog broja strip revije "Ras comic" koji izdaju uz pomoć Kulturnog centra "Gradac" Raška. Uzgred, ko je zainteresovan za svoj primerak, slobodno može da nam se obrati pa ćemo poslati. Isto važi i za naše fanzine. Goran je video da smo u rasulu, tako da je i pored dugog puta, zajedno sa Ivanom, odlučio da sedne i pomogne oko postavke, tokom koje su obojica imali priliku da se upoznaju sa Acom i Nikolom i podele po koji savet i mudru reč. Nisam bio tu, ali poprilično sam siguran da je jedan od saveta bio "Ne postavljajte izložbu na dan iste, a ponajsve ne kada je manifestacija uveliko počela. Budale." 



   Poređali smo primerke "Malog Striponoše" koje nam je još prethodne godine dao Zoran Stefanović, a sto smo popunili različitim fanzinima kao što su "Strava", "The White Japanese Lapot", časopisima i strip revijama kao što su "Ras comic" i "Kiša", skečbukovima "Vekovnika", kao i katalozima i pamfletima koje smo sakupljali tokom ovih godina. Ambijent je napokon počeo da liči na nešto, a šta je to "nešto" bilo, ja zaista ne znam, ali bitna stvar je da je bilo.



   Ubrzo su pristizali i Valjevci, prvo najstariji, a potom i najmlađi koji su se zadržali. Tu je bio i Aleksa Ivanović, najmlađi autor i gost manifestacije, kao i pionir fanzina "STRAVA" . Za njim došao je i David Kecojević, filmski i televizijski reditelj i esejista, čije predavanje je otvaralo zvanični program manifestacije, a iz Beograda je zatim došao i animator Rajko Čučak.

2.2. Diznijeva "Fantazija"


  
   Gosti manifestacije imali su priliku da prisustvuju Davidovom predavanju o Diznijevom dugometražnom filmu "Fantazija" iz 1940. godine. Svakom segmentu posvetio je zasebnu pažnju, kao i onim koji nisu upali u završnu verziju, sa posebnim osvrtom na istorijat nastanka filma i trivijama o čuvenom diregentu Leopoldu Stokovskom i kako je Volt Dizni uspeo da isfinansira taj projekat.

2.3. Radionica stripskog scenarija




   Ubrzo nakon toga Ivan Veljković održao je interaktivnu radionicu o osnovama stripskog scenarija gde je svakom od učesnika poklonio fasciklu za instrukcijama, savetima i osnovnih tehničkih načela pri izradi narativa. Uspešno je svakoga od njih animirao i uspeo da ostvari dijalog, a neki su čak ustali i da odglume scenu. Tokom njegovog predavanja iskoristio sam priliku dok odmaram da ga nacrtam i proces rada zajedno sa završenom ilustracijom postavim na video-bim.



   U jednom trenutku dok je Ivan pričao o dostupnosti informacija preko interneta, zatražio je od jednog od učesnika mobilni telefon, kako bi im nešto pokazao. Pomislio sam da će izvesti neki hudinijevski potez, gde će umotati telefon u krpu, razbucati ga cipelom i kada bi ga otvorio stajao bi već napisan scenario. Na moje razočarenje, tražio je telefon da bi mogao da gestikulira pretraživanje željenih informacija na netu, nešto što je mogao i bez njega, ali ko sam ja da osuđujem - isto tako i ja pričam o uspesima Radionice koja, po odazivu moje dece na rođenu manifestaciju, ne postoji.

   Po završetku Ivanove radionice došao je i Miroslav Miki Mladenović, jedan od saradnika na našim kratkometražnim filmovima u nadi da ćemo ih pustiti svojim gostima. Nada umire poslednja, ali filmove smo batalili zarad sledeće tribine.

2.4. Predstavljanje "Raške škole"




   Iskoristili smo ono malo sunca što je ostalo da sednemo na terasu i da Goran predstavi "Rašku školu" i "Ras comic". Predstavio je istorijat svoje strip-revije i kako joj je publika strip-ljubitelja van Raške produžila životni vek i tako spasila prevremene smrti. Ovaj najnoviji broj krase naslovna strana koju je na prošlogodišnjoj Međunarodnoj strip koloniji u Raški nacrtao Željko Pahek. Uvodnu ilustraciju nacrtao je Vlada Vesović, a sadrži i stripove polaznika i autora različitih škola, zajedno sa našom, kao i samostalnih autorima, a tu su i tekstovi Ivana Veljkovića, koji je napisao izveštaj sa prošlogodišnje kolonije, a ujedno i "Nulta godina jugoslovenskog stripa", članak koji je Aleksandar Stevanov (Makedonija) delimično napisao na prošlogodišnjoj koloniji takođe.

   Goran je objasnio proces rada i promovisanja svoje škole, kako uspešno funkcioniše u svojoj sredini i kako nekim od svojih najvrednijih i najboljih omogućuje priliku da se zaposle u njegov studio i, kako on sam kaže, kroz to on polako počinje da uči od njih.

   Tribina bi trajala i celo veče da se nismo svi posmrzavali, a i Raščani su morali da putuju nazad, s obzirom na to da se već smrklo.

2.5. Tamna je noć, ali ne kod nas. Samo je mrlja crna.



   Ostali gosti takođe su počeli polako da odlaze i mislili smo da je to to. Tada nas je međutim svojim dolaskom iznenadio Miloš Meda Nikolovski - jedan od predavača i članova art grupe "Crna mrlja", čiji sam i ja bio polaznik.





   Seli smo i van-programski razgovarali i sabirali utiske, prisećajući se događaja i radova od pre deset godina, dok je "Crna mrlja" još bila aktivna. Gosti su mogli da čuju detaljnije priče o valjevskom stripu, a meni je bilo drago da smo barem dve generacije uspeli da stavimo pod isti krov za duge da vide.

   Tokom večeri zvao nas je i Srđan Stamenković Srle iz "Srletove škole crtanja" koji je istakao kako mu je žao što nije od obaveza mogao da stigne, ali svakako je želeo da se čuje sa nama i da mu prenesemo utiske. Nije prošlo ni deset sekundi a da razgovor nije prešao u smeh, ili različite podvale.

   Ne znam kako smo došli do priče o sujeverju, ali tada je moja majka ispričala o njenoj ujni, na osnovu koje smo smilili pošalicu i morao da nacrtam strip:


   Banda se raščistila, uz obećanje da ćemo nastaviti sutradan.

3. Dan drugi

3.1. Gde smo stali?


   Iskreno, nisam mislio da će se sutradan bilo ko pojaviti, sa sve gostima iz moje kuće. Kasnili smo i taj dan, naravno, ali uspeli smo na vreme da postavimo sve za projekciju crtaća, u kojoj su uživali najmlađi*.


*Mi smo bili jedini prisutni, s toga smo i najmlađi.
** Svi ljudi sa fotografije su stariji od mene.

   Ekipa je polako počela da se okuplja i zajedno sa Davidom i Medom, nastavili smo tamo gde smo stali.


3.2. Novi strip junaci



   Imali smo čast da se čujemo sa Danicom Dedić iz Leskovca i da porazgovaramo o njenom strip serijalu "Milanka Pinapka".



   Danica je pričala o svojoj inspiraciji, počevši od gledanja i emuliranja stila animiranih filmova, a kasnije čitajući underground stripove, kao i uticaju Škole stripa "Nikola Mitrović Kokan" u Leskovcu čiji je mentor Marko Stojanović. Objavljivana je na StripBlogu, Helly Cherry-ju, Komikaze, Stripburgeru i šire. "Milanka" je rađena u kaiš-formatu i stilski inspirisana pop-artom. Prati događaje hronično neuravnotežene žene koja ne reaguje pozitivno na bilo kakvu sugestiju, nakon koje je spremna i da presudi i izvrši istu presudu. Uspeli smo Danicu da udavimo generičnim pitanjima poput - "Da li su u planu nove epizode?" i "Da li bi eksperimentisala sa različitim formatima?", posle kojih je već bilo jasno da joj skačemo po živcima i da će morati da preseče stvar u Milankinom stilu.


   Nakon toga sam i ja nešto izbaljezgao o Kojlu i šta me je inspirisalo da ga radim, ni na čije oduševljenje sem Rajkovo. Celo predavanje pretvorilo se na posmrtni govor o Darvinu Kuku, kog dan danas ne mogu da prežalim, a za kog ću objaviti tekst koji sam napisao o njemu još pre par godina u jednom od predstojećih brojeva "Z!N"-a. Za to vreme Rajko je crtao Ivana.

3.3. Fajront



   David, Ivan i Rajko zajedno su hvatali voz za Beograd, pa sam ih sa svojom majkom ispratio do stanice, dok je Aca skidao radove. Kasnije sam se i ja vratio da pomognem, tokom čega smo imali još par usputnih gostiju i tada smo zvanično zatvorili manifestaciju.

   Da li je ispunilo moja očekivanja? Da! Da li su mi očekivanja bila minimalna? Apsolutno! Da li sam zadovoljan? Nikad! Da li su drugi zadovoljni? Pitajte ih, ali onako drugarski, da misle da mogu da vam se povere, a onda krišom recite meni.

   Vidimo se dogodine na "STRAVA: The Third" iliti "COYLE-CON"-u !

4. Izveštaj Ivana Veljkovića


Veliko hvala Ivanu Veljkoviću, saradniku i prijatelju Radionice, koji je uspeo da izdvoji vreme da napiše koju reč o našoj manifestaciji.

27 razloga zašto sam bio deo valjevske manifestacije stripa i animacije „STRAVA: PART DEUX“ početkom poslednje trećine septembra meseca 2019. godine
  1. Entuzijazam. Novi festivali imaju mnogo poteškoća da se probiju, pogotovo kada vladajuću garnituru ne interesuje mnogo strip, niti animacija. Iz istog razloga treba posetiti i druge festivale ove veličine.
  2. Snaga duha i izdržljivost organizatora. Ne poznajem Filipa dugo, ali se, ispod umora i cimanja oko dešavanja u sklopu manifestacije tačno vidi entuzijazam i želja za promocijom umetnosti, koliko god teško bilo postići isto.
  3. Uloženi trud.Sa Filipom o manifestaciji komuniciram već neko vreme i znam iz prve ruke kroz šta je sve prošao, kroz šta sve prolaze i ostali koji su u njegovim cipelama.
  4. Valjevo. Odmah treba naglasiti da je Valjevo lep grad sa mnogo istorije i još više mogućnosti, ali da definitivno ima tu stagnacije iz koje se treba iskobeljati, a oni koji se trude to da urade dobijaju upravo suprotno od podrške.
  5. Društvo istraživača „Vladimir Mandić - Manda“ i njihova želja da se pokrene saradnja sa radionicom „STRAVA“ i da se dobije prostor za strip i animaciju u vreme kada imamo, paradoksalno, na desetine hiljada praznih lokala a nimalo prostora za organizovanje bilo čega.
  6. Ljubivoje Bube Marković, lokalni pozorišni glumac sa povećim pedigreom. Prvenstveno zato što sam i od njega, vrlo opširno i necenzurisano, načuo sa čim se sve zapravo kultura u Valjevu kosi i ko je, zapravo, sabotira iznova i iznova. Ali takođe i zato što je nesebično rešio da poseti manifestaciju čisto iz znatiželje i ljubavi prema kulturi.
  7. Aleksandar Jeremić i njegov malečki rođak Nikola. Iako je imao posla prvog dana manifestacije, iscimao se da dođe i ispomogne u organizaciji koliko god je to moguće, voljan da em promoviše strip i animaciju, em nauči štogođ novo od gostiju.
  8. Filipova porodica. Nije mi prvi put da vidim da organizaciju strip-festivala u Srbiji ispomažu članovi familije, naravno, ali ovde ih stvarno treba istaći s obzirom da su lavovski pomagali, čak i sa stotinu i kusur kilometara udaljenosti.
  9. Gosti koji opravdano nisu mogli da se pojave, ali su svejedno pozvali Filipa lično tokom manifestacije da mu požele sreću i da se čuju s nama ostalim gostima tamo.
  10. Gosti koji nisu udostojili Filipa ni kasvetnim opravdanjem zašto ne dolaze. Mahom zato što i njih takve treba pomenuti, pa nek se oni sami zapitaju zašto.
  11. David Kecojević. Njegovo predavanje o Diznijevom filmu „Fantazija“ treba čuti sedamnaestostruko više ljudi nego onda u sklopu Manifestacije. Čoveku se vidi ista ona strast kao i Filipu i Aleksandru po pitanju ljubavi prema vizuelnim medijima.
  12. Goran Trajković, supruga mu Aleksandra i sin mu David. Ne samo da su se potrudili da dođu na manifestaciju svo troje iz Raške, već su to uradili i par dana pred jedan teži, lični poduhvat o kome neću dalje da komentarišem. A uz to, dobila se prilika da se razgovara o strip-časopisu „Ras Comic“, o strip školi u Raški i o jakim vezama koje su se formirale između Strip Kolonije i Radionice „STRAVA“.
  13. Danica Dedić. Iako nije bila u mogućnosti lično da dođe zarad tribine o njenom stripu „Milanka Pinapka“, složila se da Filip sa njom odradi telefonski intervju, što je nama prisutnima dalo šansu da razgovaramo malo s njom o datom stripu i njenim tokovima u umetnosti.
  14. Rajko Čučak. Čovek koji se i pored svojih obaveza iscimao da dođe u Valjevo, da poseti manifestaciju, da se uključi u razgovore i tribine i da, čak i tokom našeg poslednjeg razgovora pred moj polazak iz Beograda za Svilajnac, ne prestane da govori o tome kako mu je „STRAVA: PART DEUX“ bila fenomenalna. Ako se ne varam, odjebao je neki put upravo zbog Valjeva i upravo zbog „STRAVE“.
  15. Dve Filipove i Aleksandrove učenice i jedan učenik koji su bili prisutni. Mateja, Natalija i Uroš ispomogli su u poslednjem trenutku oko organizacije, te su pomno slušali predavanja i učestvovali u diskusijama. Dobro, ne skroz pomno, više onako stidljivo, ali su svakako bili tu i bili aktivni.
  16. Malečki Aleksa, Filipov i Aleksandrov najmlađi, ali ujedno i najaktivniji učenik koga nisam slučajno odvojio od prethodno troje. Taj malecak je dominirao čitavom manifestacijom svojim britkoumljem, oštrim rezonom i energijom za rad i crtanje. Zbog njega, zbog Mateje , Natalije i Uroša, a i zbog učenica koje nažalost nisu stigle da se pojave zbog drugih obaveza – zbog njih je vredelo da „STRAVA: PART DEUX“ bude organizovana.
  17. Aleksin otac. Čovek koji je pristigao negde blizu sredine moje tribine i imao priliku da vidi, iz prve ruke, šta se zapravo radi i ko su zapravo Aleksini predavači, kao i njihovi saradnici i prijatelji. Zarad njega treba isto organizovati „STRAVU“, jer će upravo on preneti dobru reč stripa i animacije u valjevski etar, da se to pročuje kako valja i trebuje.
  18. Moja tribina o osnovama scenarija. Realno, ovo dodajem da širim sopstveni ego (kao da nije dovoljno glomazan), ali i zato što sam ovde dobio priliku da vodim pilot-tribinu na način koji sam diskutovao sa mnogim strip autorima (između ostalog i sa par njih prisutnih na „STRAVI“). Pilot-tribinu koja neće da izgleda kao stotine drugih na drugim strip-festivalima u zemlji i regionu, gde realno niko nikog ne sluša i gde nema maltene nikakve interakcije sem Q and A runde na kraju.
  19. Miloš Meda Nikolovski. Kao negdašnji učenik „Crnog kreča“ i predavač „Crne mrlje“, imao je priliku da vidi iz prve ruke kako se njihovo nasleđe nastavlja. I to sa pravim ljudima, na pravi način.
  20. Fanzin „The White Japanese Lapot“, čiji članovi na veliku žalost nisu mogli da prisustvuju, ali čija je međusaradnja sa Filipom i „STRAVOM“ i te kako osećana u vazduhu i kroz razgovore.
  21. Fanzin „STRAVA“. Iako su bila izložena izdanja iz Kragujevca, Leskvoca, Beograda i Raške, pogotovo mi je drago što je peti broj ovog valjevskog fanzina bio izložen, i to rame uz rame sa gorepomenutim „Lapotom“, kao i sa par kuriozitetno preživelih primeraka fanizna „Crna mrlja“, duhovnog prethodnika trenutne inkarnacije valjevskog štampanog prostora za strip.
  22. „Brale Studios“. Ako niste, overite kratke filmove ove grupice i sve će vam biti jasno.
  23. Izložba „best of“ radova svih učesnika radionice, od negdašnjih saradnika Stefana Krunića i Stefana Nastića, preko predavača Filipa i Aleksandra, pa sve do radova dece svih uzrasta koja su prošla kroz radionicu „STRAVA“ (a bilo ih je sigurno stotinak).
  24. Valjevske novine i bezmalo dve televizijske stanice. Iako su sebi uništili rejting intervjuisanjem mene, pokazao se barem onaj osnovni trud da se pokrije kulturna manifestacija grada Valjeva koju je, realno, trebalo pokriti na širem, regionalnom nivou. Ali svakako, trud se računa i pokriće je postojalo.
  25. Web stranice, blogovi i otvorene FB grupe koje su nesebično ispromovisale manifestaciju. Na pamet mi padaju Strip Blog, Strip Vesti, Ciklonizacija i HellyCherri. Filip će me ispraviti ako sam nešto omanuo.
  26. Individualni autori koji su nesebično ispromovisali manifestaciju putem sopstvenih društvenih medija. Svako malo se računa i svako dobro se, eventualno, dobrom uzvrati.
  27. Opet entuzijazam. Ne za ovaj festival, već za sledeći, i sve sledeće potom. Valjevo je grad koji, i pored svoje letargije i malog miliona mana, zaslužuje prostor gde će se mladi i stari strip autori, neafirmisani i potkovani animatori, neobjavljeni i oprobani pisci, ovakvi i onakvi umetnici sastajati i redovno plasirati nove ideje na tržište, ostvarivati nove kulturne poduhvate i, naposletku, otvoriti nova vrata nekome kome su nenamerno i silom prilika zatvorena.
Ivan Veljković, 30. septembar 2019.

Familiologija na Radio Beogradu

 


   U susretu Salonu stripa u Beogradu Filip Stanković gostovao je kod Maje Đurić, uz uključenje Milice Mastelice i Mikija Pješića. Emisiju možete preslušati ovde.
 

Srđan Stamenković Srle u emisiji "KORZO"




   Kad smo na temi radija i gostovanja, svakako se mora napomenuti i Srle koji je učestvovao na radio emisiji "Korzo" na Radio Zlatoustom, koju možete preslušati ovde. Mi smo čak napravili vežbu "Nacrtaj Srleta", tokom koje sam svojim učenicima dao da nacrtaju Srleta onako kako ga zamišljaju na osnovu razgovora.
   Zaprepastićete se kada budete videli šta su polaznici nacrtali! (FOTO) (VIDEO)
 

VEKOVNICI X: BARON I TEROR




   Strip serijal "Vekovnici" Marka Stojanovića nastavlja punom parom, a stranice jubilarnog desetog albuma krase ilustracije i kolorit autora kao što su Igor Krstić, Stevan Subić, Borislav Maljenović, Aljosa Tomić, Bojan Vukić, Bojan Debenak, Mijat Mijatović, Ivan Šainović i Milan Jovanović. Kako doći do ovog albuma? Možete kontaktirati i Marka lično!
 

CRESTFALLEN




   Luka Cakić (Crna Gora) majstorski je završio prvu knjigu ilustrovane fantastike "Crestfallen," prema scenariju Krysa Dibecka (Švedska). Ovaj strip, finansiran preko Kickstartera i rađen tradicionalnom tehnikom, ujedno je i debitantski rad Cakića, kom je posvetio dve godine. U planu je da se serijal nastavi, a mi sa nestrpljenjem čekamo da vidimo prvu epizodu!
 

PARABELLUM JUNIOR


   Časopis "Parabellum" radi novo izdanje u okviru svog izdavaštva "Devete dimenzije" kroz "Parabellum junior," o kom možete pročitati u tekstu preuzetom sa njihovog sajta:


"Дошло је вријеме да вас обавјестимo о једној новини везаној за наш матични стрип магазин. Дио нашег магазина посвећен најмлађима се осамосталио! Од овог броја „PARABELLUM јуниор“ биће објављиван у новом руху, малог слатког Б5 формата на 50-ак страна, са корицама у боји и под уредничком палицом нашег Здравка Кнежевића Кнеза, неуморног учитеља, просвјетитеља, стрипаџије од главе до пете. „PARABELLUM јуниор“ ће излазити у исто вријеме када и „PARABELLUM“ (сениор) и носиће исту нумерацију. У сваком броју биће представљена једна стрип школа из нашег окружења (у овом броју који излази почетком октобра, то је „Рашка школа стрипа“) уз још неколико текстуалних рубрика, а комплетан садржај биће исцртан рукама наших стрипаџија који тек улазе у свијет девете умјетности. Нек вам (нам) је са срећом!"
 

NAGRADA "SREĆKO JOVANOVIĆ" ZA 2019. GODINU


   Nagradu, na Salonu stripa, traicionalno dodeljuju IZDAVAČKA KUĆA DEČJE NOVINE-DOSITEJ I OPŠTINA GORNJI MILANOVAC. Ovogodišnji dobitnik je Brana NIKOLIĆ (Valjevo), jedan od najznačajnijih srpskih strip umetnika.



   Brana Nikolić rođen je 1936. godine u Aranđelovcu. Bio je jedanaesto dete majke Radojke i oca Jaćima. Osnovnu školu završio je u rodnom gradu, a posle ondašnjeg šestog razreda upisao se na Likovnu akademiju, kao izuzetno talentovan crtač i najmlađi student Beogradskog univerziteta.
   Prvo ozbiljnije ostvarenje Brane Nikolića bio je strip „Fudbalko“, objavljen 1963. godine u „Dečjim novinama“ i valjevskom „Poletu“. Kasnije se saradnja sa gornjomilanovačkim gigantom iz godine u godinu produžavala, i, naravno, nicali su novi junaci, nove epizode. Prvo je dečja, đačka srca osvojio „Mija Siledžija“, pa je na površinu izbio „Bendžo Kosta“. Tu su i „Mate Karate“, „Pastir Hotka“, „DžunglaĐole“, „Tarziko“ i drugi. Bio je urednik „Eks almanaha“, „Eureke“ kao i „Karavana“. Osim stripa, bavio se i pisanjem vesterna i romana o nindžama, pod raznovrsnim pseudonimima.
   Profesionalno je radio kao novinar i karikaturista u listu „Napred“, u Valjevu, sve do penzionisanja. U Valjevu je pokrenuo i uređivao i čuveni strip list „Pingvin“. I danas crta stripove, slikovnice, radi ilustracije i karikature.
   Tinejdžerske dane provodio je u kutovima parka Bukovičke banje - Risovačko groblje! Upravo ta atmosfera poslužila je kasnije Brani da stvori čuvenog Miju Siledžiju i Risovaču kao scenu pogodnu za svakojake doživljaje. U tom okruženju pojavljuje se Mija Siledžija, mudar, hrabar i vešt dečkić koga bi autor maštovito i spretno, u stihovima, oblikovao i vodio u uzbudljive i simpatične doživljaje. Nadimak Siledžija više je pristajao kao rima uz ime Mija.
   Preko 40 godina Brana je bio saradnik „Dečjih novina“. Listajući odmalena „Politikin zabavnik“ sa nenadmašnim Diznijevim stripovima, Brana je nesvesno uzimao liniju i odraze crtanih junaka pa se to, samo uzgred, ogledalo u njegovim ranim humorističkim stripovima. Uz jedno takvo prisustvo diznijevštine, Brana je crtao stripove, slikovnice, bojanke, pa su se iznedrili, ali u svojstvenoj formi „Mija Siledžija“, „Crni kečevi na Bukulji“, „Otmica centarfora“ i mnogi drugi.
   Brana se oprobao i u pisanju romana, naročito vesterna. Za „Forum“ iz Novog Sada odradio je preko dvadeset naslova o Doku Holideju, pod pseudonimom Frank Larami. Radio je i neke vesterne pod imenima Rej Kolons, Brandon Nik, Valsin Arb. Dodajmo i nekoliko nindža- romana pod pseudonimom Derek Finegan. Osamdesetih godina „ušao“ je u biznis sa nemačkim izdavačem Džoom Vajnom, na projektu „Plave oči super zvezda“, u saradnji sa Slavišom Ćirovićem. Uradili su oko osam epizoda uz gomilu skica.
   Na kraju, Brana tvrdi da je strip najlepše čovekovo detinjstvo. Godine dolaze, ali ljubav prema stripu traje.



"Seljak – Generacija bez budućnosti" i "Oktobarfest" - sabrana dela




Foto: Zlata VK



   U okviru 10. festivala Novo doba prikazan je dokumentarni film iz produkcije TV Krpelja "Seljak - Generacija bez budućnosti".

   Seljak je, može se reći, multimedijalni barbaro-umetnik, iskazao je svoje talente na polju stripa, kolaža, filma i, u svojoj najkasnijoj fazi stvaralaštva, slikarstva. Njegovi rani crteži su siroviji u odnosu na kasniju fazu, ali tokom čitavog opusa ostaje dosledan primitivnom pristupu stvaranju - hemijska/grafitna olovka/bojica šta god se nađe pri ruci i papir, sa kojima je stvarao neka od najznačajnijih dela srpskog underground stripa.
   Niko ne zna gde se Seljak trenutno nalazi i šta radi, ali ono što nam je preostalo iz perioda njegovog kreativnog delovanja govori dovoljno samo za sebe i postaje sve aktuelnije i značajnije sa protokom vremena.
   Do sada smo otkrili mnoge stvari, ali najveće iznenađenje je verovatno otkriće druge sezone Oktobarfesta, mini serije koju su snimali Seljak i Bodroža u saradnji sa Ivanom Gucunskim, koji je snimao i montirao veći deo serijala i koji nam je i poslao, skoro zaboravljenu, drugu sezonu. Dve epizode i trejer druge sezone Oktobarfesta, koje btw nisu nigde javno dostupne, će biti uključene u film.




   Nakon projekcije dokumentarca, Lazar Bodroža imao je uvodnu reč pre nego što je predstavio sabrana dela serijala "Oktobarfest", zajedno sa nikad do sada viđenim epizodama, sa sve nemontiranom drugom epizodom. "Oktobarfest" je projekat autora Lazara Bodrože, Vladimira Vukovića Seljaka, Ivana Gucunskog, u saradnji sa kolektivom Kosmoplovci, Aleksandrom Spasov i drugim autorima.



   Posetioci su takođe imali priliku da ugrabe po koji primerak fanzina "Seljačka buna!" koji sadrži reprintovane Seljakove stripove, koji su prethodno bili objavljivani u "Titovom Zabavniku", "Zadrugaru", "Debilani" i "Krpelju".



Pozorišni festival "Abro fest"




   U produkciji Gradskog pozorišta „Abrašević“ i u saradnji sa Centrom za kulturu Valjevo, održan je „ABRO FEST“. Ova pozorišna manifestacija održala se po četrnaesti put, a publika je imala priliku da odgleda četiri nove predstave - premijere predstava „Vreme zabave“ Harolda Pintera kao i „Kamen za pod glavu“ Milice Novković. Tradicionalna saradnja sa beogradskom i novosadskom pozorišnom akademijom nastavlja se i ovoga puta , tako da možete pogledati predstave „Aj, Karmela“ ( Hose Sančis Sinistera) i „Dok čekamo Godoa“ (po motivima kultnog dela Semjuela Beketa).
   Premijerom predstave " Kamen za pod glavu ", u režiji Miroslava Trifunovića u izvođenju Gradskog pozorišta " Abrašević " iz Valjeva završen je festival. Scenografiju je uradio Dušan Arsenić, kostime Branka Obradović Šišinački, dok u predstavi igraju: Ljubivoje Bube Marković, Nikola Jezdić, Uglješa Spasojević, Filip Stanić, Katarina Vićentijević, Maja Lukić, Doroteja Vuković, Božidar Milić, Milivoje Mićko Milinković i Miroslav Ćiša Trifunović potpisuje režiju.
   Ističemo Ljubivoja Bubeta Markovića i njegovog unuka Filipa, gde je i sam Čika Bube napisao: "Deda i unuk... u zivotu i u predstavi "KAMEN ZA POD GLAVU" ."



BOB


   Retrospektivna izložba Dobrosava Boba Živkovića u Muzeju primenjene umetnosti



   1500 Bobovih crteža na jednom mestu. Šta će vam više?

Ljuba - Retrospektiva u SANU 2019.


Traje do 20. oktobra
Izložbu priredili Nikola Kusovac i Slavica Batos.




   Retrospektivna izložba otvorena je 4. septembra i trajaće do 20. oktobra u Galeriji likovne i muzičke umetnosti SANU. Ako niste u mogućnosti da je pogledate, izdvojte 9 minuta i odgledajte klip.

IC na HC


   Ibrahim je proputovao po raznim mestima, pa što da ne overi i kultni Helly Cherry! Da li će novije epizode osvanuti tamo, ili ćemo čitati naftalinke do kraja života? Ko zna!


 

GOBELINS crtaći

 



   Gobelins je škola vizuelne komunikacije i umetnosti u Parizu. Svake godine iu nje izlazi popriličan broj fantastičnih animatora i umetnika, a od 12. septembra svakog četvrtka do 21. novembra, postavljaće po jedan diplomski crtani film svojih polaznika na svom zvaničnom YouTube kanalu.

   Do sada objavljeni crtani filmovi:
 

Shibasaki

 



   Sigurno ste čuli/pročitali za ovog čoveka kog nazivaju "japanskim Bobom Rosom", sa čim se lično ne bih složio, jer svako ko vidi njega i Rosa može zaključiti da su stilski i po karakteru potpuno različiti ljudi. Ono gde se poklapaju jeste da svojim radom imaju prosvetiteljski učinak. Šibasaki je nedavno objavio kako seća da ga zdravlje polako napušta i razmišlja da prekine da postavlja klipove, kako ne bi razočarao svoju publiku nečim što on smatra da nije dovoljno dobro, ili ispod proseka, tako da možete zaključiti o kakvom je profesionalcu reč.
  Skrećem pažnju na njegov kanal upravo zbog tog klipa, kako biste mogli da vidite o kakvom je zapravo genijalcu reč.

Philippe Tome (1957-2019)


Belgijski strip scenarista Philippe Vandevelde, poznatiji kao TOME, preminuo je 62. godini. Mnogi će ga pamtiti po strip serijalima "Mali Spirou" i "Soda".

 

 

Utility


I za završimo na lepoj i inspirativnoj noti - Strip "UTILITY" (ilustruje: Efi Theodoropoulou; scenario: Ivan Veljković) objavljen je u 13. broju časopisa Split Rock Review, a takođe je upao i među 100 najboljih radova na ovogodišnjem Salonu stripa u Beogradu.







***
U sledećem broju: Obećali smo intervju sa studijom "Cartoon Saloon." Zašto ga nema? Da se nismo možda raspisali pa bi sa tim ispalo previše? Filip nije stigao da transkribuje razgovor? Oboje? Čitamo se sledeći put, pa  saznajte! Do tada možete nas naći na platformama kao što su: Facebook, Instagram, Tumblr ,Twitter i Discord. Tu nas možete kontaktirati za fanzin "STRAVA" , bilo ako želite da pošaljete svoje radove, ili da mi vama pošaljemo fizički primerak, kao i za primerke strip revije "Ras comic" (tiraž ograničen).
Ako vam se dopadamo, širite dalje i preporučite nas svojim najdražima. Ako nas mrzite, odjavite se tako što ćete kliknuti ovde , ili nas preporučite svojim najvećim neprijateljima.
- Filip