понедељак, 25. јул 2016.

Ovo mi je nešto poznato...



Zašto bi me privukao film čiju fabulu ne znam? Zašto bih otišao da gledam film gde mi je samo lik poznat, jer je adaptacija, nastavak, ili rimejk? Zašto ću dati novac samo za franšize umesto nove i originalne ideje? Zašto mi je dovoljan samo kadar sa četiri sredovečna čoveka kako stoje kod pruge, dok voz prolazi, da me natera da odem da ga gledam?

Sve su to tajne što život krije od nas (ne nisu).

- Filip

недеља, 24. јул 2016.

Treće učešće u Valjevskom kulturnom letu Centra za kulturu



Završila se i ova radna nedelja CZK Valjevo, ovaj put sa našom radionicom, na kojoj su prisustvovali nova, redovna, a i stara lica, zajedno sa gostom predavačem. Sve ovo kulminiraće sa izložbom u avgustu. Više reči o tome nekom drugom prilikom.

- Filip

Dan 1
Dan 3

Dan 4

Dan 5

Dan 5: Gost predavač - David Kecojević

понедељак, 18. јул 2016.

Cooke Beyond


Kao deci ne javlja nam se odmah pojava "alternative", ili je barem mi tako ne registrujemo. Odrastao sam u, onom kako ja vidim, nekom vidu postmodernističke pop-kulturne scene. Pojavile su se filmovi koji su imali pristup dekonstrukcije, serije koje su narušavale normu. Animirani filmovi, posebno Diznijevi, su zato ušli u renesansni period, barem što se tiče proizvodnje, a crtane serije su uznapredovale od Hana-Barberinih štancovanih crtaća i približili su se svojim bioskopskim parnjacima od ranije. Nije bio isti kvalitet, naravno, ali svakako na zavidnom nivou, pa i dan danas. Tada je za moju generaciju ista ta alternativa bila mogla da se okarakteriše "klasičnim" pristupom, jer je kvalitet bio neosporiv.


Ono, međutim, što će okarakterisati taj pojam, ili barem šta ja pamtim da mi je okarakterisalo, jeste vizuelni identitet serije, koju sam ja onda čuo da se zove, Batman From The Future (naziv sa britanskog Kartunnetvorka), tačnije, "Batman Beyond".


 Pored same reklame, koja mi je ponudila novog Betmena što liči pre na Spajdermena sa oštrim ušima, obavezno je sledila i sama serija, ali ono što nju pretiče jeste uvodna špica na kojoj je radio Darvin Kuk. U ono vreme, naravno, nisam znao ni ko su Brus Tim, Pol Dini, Burnet i ostali, a mogao bih da vas lažem kako sam pročitao njihova imena na špici, ali lagao bih vas. Brzi rezovi i slike sa distorzijom bile su samo početak noviteta za moj mlad mozak i nespremne oči.


 Nametali su mi se motivi filmova koji su nadahnjivali same tvorce te serije, vizuelna simbolika poput šake koja se otvara i lebdećeg oka, okrenutog ka nama, dok se iza njega stvara spirala kojom kao da pokušava nešto da nam tvorac nagovesti, kao i brzi kadrovi reči poput "apatije", "pohlepe", "korupcije", "moći" i "nade", sve koje su nam paralenom montažom predstavili i njihove vizuelne parnjake, bili oni nacrtani kolažno, ili kao trodimenzionalni modeli.

Poznat Brus Timov vizuelni stil, iako mi je bio dojmljiv, delovao je kao da je izmenjen. Nikada nisam mislio da radi jedna osoba, već da više ljudi učestvuje u stvaranju. Samo zato što im nisam znao imena, ne znači da nisam znao da su tu i da vredno rade. Bilo mi je jasno da animatori moraju da, skoro zanatski, variraju u struci između različitih stilova i da se lako prilagode, kako bi ostalo što neprimetnije.


Smatrao sam da je za sve zaslužna najobičnija kreativna odluka, kako bi se vizuelni identitet razlikovao od druge Betmen serije koja se pre toga emitovala, a zapravo je bilo ono što je većina dece pomislila iz prve - ovo radi drugi čovek. Znam šta ćeš pitati, nepostojeći čitaoče. "Jeste možda odgovoran za estetiku, ali sigurno nije jedan čovek čitavu špicu sam uradio?"

Biću iskren - nisam bio tamo, tako da ne znam, ali jedino što imam jeste članak sa Animation Worlds Network sajta:
AF: And is it true that the title sequence for Batman Beyond was mostly a one-man project?

Darwyn Cooke: It was very funny, because if you think back, it wasn't that long ago, but in 1999, nobody had any idea of what you could do with software like Adobe AfterEffects and a Macintosh computer. Warners had very little idea of the power of that kind of technology, and I happened to have a system at home. So yeah, basically, the entire title sequence was cut in my spare bedroom, on my Mac, with a VCR. It was probably the most low-tech thing Warners has ever used, but it worked out really well.

AF: So your home computer was on par with, or maybe even better, than the whole Warner Bros. Studio at the time?

DC: It was certainly more current. It allowed a portability to production that they didn't have. When you're talking about high-end filmmaking, Warners had all the facilities that they needed, but a company that big rarely has the flexibility, or nimbleness, to deal with transient technology, especially if it's the cutting-edge stuff. So yeah, it was neat, because they couldn't have put it together, especially the things we did with it.



Počeo je da radio za časopise, da bi kasnije prešao u WB kako bi crtao storibordove za Batman TAS i Superman TAS, kako bi postao jedan od najzaslužnjih ljudi za estetiku i montažnu energiju Batman Beyonda, a kasnije i na druge načine ostavio trag na strip i animaciju, ali o tome drugi put.

Vratićemo se, uzgred, i na ovo još jednom.

- Filip


недеља, 17. јул 2016.

Stari računi


Predavao sam danas o Gregu Kapulu (Spoun, Betmen) i prisetio sam se osećaja, tačnije nagona, koji me terao da emuliram njegov stil. Dok sam crtao Sema i Tviča uspeo sam da povežem nekoliko stvari: koliko volim Kapula, koliko uživam u tradicionalnoj ilustraciji, kako nikako Kojla da završim, iako sam realno trebao najkasnije do juče i kako je prošlo poprilično od obećanja da ću pisati o Darvinu Kuku.

Od sutra počinjem da ravnam račune. Nastavljam sa Kojlom i pišem o Kuku. Svečano obećanje, za razliku one blage naznake od pre nekoliko dana gde sam jasno rekao kako ne treba da mi se veruje. Sem i Tvič nek su mi svedoci, dokle god mi Spoun lično ne presudi.

- Filip

субота, 16. јул 2016.

Kulturno leto 2016.



Радионица за стрип и анимацију одржаваће предавања на отвореном испред Центра за културу Ваљево, у оквиру Ваљевског културног лета.

Говориће се о стриповима и анимираним филмовима и серијама, основним техникама израде ауторскх стрип и анимираних радова, као и њиховој теорији. Присуствоваће и гости предавачи који ће причати о факултетима који имају додирне тачке са стрипом и анимацијом и како се та струка може применити на стварање истих.

Радионица ће се одржавати од 18-22. јула, од 11-13 часова.

Видимо се!
Контакт: 061/151-91-56
Координатор: Филип Станковић

петак, 15. јул 2016.

Iz crno-belog


Jedanaest strana uspešno obojeno i docrtano par strana, u roku od osam sati. Fin napredak, ali tek na pola puta. Sutra se privodi kraju.

Lepo sam rekao. Šesnaesti.

- Filip

четвртак, 14. јул 2016.

Tamna strana stakla



Sinoć sam prijavio ispite i setio se da mi jedan položeni predmet nije prošao na servisu, još od prošlog semestra, iako sam onaj sledeći položio takođe. Istog trenutka navrla su mračna sećanja - jedini način kako bih sprečio tako nešto je da odem na šalter i zamolim ih da isprave grešku. To bi bilo u redu da nisam već jednom išao, ali za neku drugu grešku i nisam najslavnije prošao. Neobična je stvar, ta druga strana stakla. Plašimo ih se, iako bi trebali da nam pomognu. Oni koji ih se ne plaše su besni na njih i sukobljavaju se, ali to izlazi samo na gore. Gnev druge strane šaltera je neizbežan i jedino što možemo da učinimo jeste da se suočimo sa njim i da podnesemo sve što krene na nas, pa ko prvi trepne. Jedan je od načina na koji sazrevamo i sprema nas da se nosimo sa nekim daleko ozbiljnijim problemima u životu.

A možda ne bi bilo loše da opet polažem taj predmet. Šta fali?

- Filip

среда, 13. јул 2016.

Dram i Bas


Odradio sam u crno-beloj tehnici 80% prve polovine broja. Neki delovi su i obojeni, ali predstoji veliki posao. Sutra moram smanjiti sa zevanjem i da odradim kako treba. Na priloženoj slici jasan je uticaj Saula Basa. Njegov vizuelni motiv česta je pojava u Kojlu, počev od naslovne za drugu epizodu, pa sam mislio da bi valjalo provući još koji put, pre nego što završim prvu knjigu. Nekada se prevarim, misleći da ću tom metodom sebi olakšati posao pri crtanju, ali gadno se prevarim.

U pozadini, naravno, umiruje me ritam Gorillaza, naime "On Melancholy Hill" sa "Plastic Beach" albuma. Ono što je NIN za zimu, Gorillazi su za leto.

- Filip

уторак, 12. јул 2016.

Da se ne ponavljam


Prošli put sam dušu ispustio. Neću više dozvoliti nešto slično, naravno, dok ne zaboravim kako mi je bilo. Zadao sam sebi rok da bude 15i, ali svi znamo da neću ispoštovati i da ću postaviti 16og. Nadam se da neću (iako znam da hoću).

- Filip

понедељак, 11. јул 2016.

Dobro poznati glasić


Reč "malo" uvek sam povezivao sa fizičkom veličinom, tako da mi je fraza "mali glas" uvek bila nekako falična. "Glasić" je, barem iz moje tačke glediša, prikladnija zamena za to, ali ne obavezno i tačna. Nije pitajne sinonima, ili bilo čega sličnog, već način na koji oslovljavamo taj glasić. Može da predstavlja savest, ili intuiciju, ali, univerzalno posmatrano, uloga je jedna te ista - upozorenje.

Ono se javlja kada znamo da ćemo prekršiti nešto što ne bi trebali i što je za naše dobro. Da li da uzmemo još jedno piće, ili da li da popijemo uopšte? Da li da budemo neposlušni, ili uradimo nešto šta će nam neko drugi zamerati? Da li ćemo, ne znam, da odemo na reku usred toplotnog talasa i pri povratku dobiti mučninu i glavobolju od sunčanice, pa posle umesto fotografije prirode postaviti digitalno-ekspresionističku sliku našeg mentalnog stanja? Sve su to tajne života.

Uvek obratite pažnju na znakove, posebno upozorenja, jer glas možda nije mali - već daleko.

- Filip

недеља, 10. јул 2016.

Cardboard City


Modesty Comics objavio je elektronsku verziju Karton sitija na engleskom.

Prema pričama Zeljka Obrenovića ("Ko je ubio ljubav"; "Talog") ilustruju Željko Vitorović, Nemanja Radovanović, Gašper Rus ("A Colourful Bunch") i Miroslav Mimi Slipčević, a neke od priča boje Dejan Sedlan ("Vekovnici") i Filip Stanković. Predgovore pišu Dejvid Hajn ("The Bulletproof Coffin", "2000 AD") i Pavle Zelić ("Družina Dardaneli")

Možete kupiti i besplatno pregledati na sajtu Modesty Comicsa, kao i na Amazonu i Drive Thru Comics, a uskoro i na Comixology.

субота, 09. јул 2016.

Pitanje perspektive


Sukob je sam po sebi opširan pojam. Može biti dramaturški pojam, kojim se naglašava na koji način predmet radnje utiče na narativ. Može biti moralan, pri kom naprežemo sve moguće vijuge u glavi, oslanjajući se na savest. Može biti gotovo nevidljiv, poput sukoba čestica, ali nimalo zanemarujuć, jer ostavlja trag na ostatak sveta, kakva god se reakcija rodila iz njega. Smatram da je sukob neophodna pojava, jer nas podstiče da razmišljamo i delamo.

Debata uvek mora biti prisutna i moramo razgovarati i o nerešivim stvarima, jer samo tako možemo zakoračiti ka potencijalnom rešenju, makoliko ta bitka delovala uzaludna. Svako ima svoju tačku gledišta za koju se bori. Dve strane ringa su neophodne. Isto to zašta se borimo, moramo podupreti našim prethodno stečenim uverenjima. Ona nastaju našim unutrašnjim sukobom.

Moramo prvo svojevoljno i pojedinačno da postavimo prava pitanja, kako bi ih, na kraju, postavili i zajednički. I ko zna, ako postavimo dovoljan broj pravih pitanja, možda ćemo i dobiti odgovor na neka od njih.

Mada opet, sve je pitanje perspektive, ako mene pitate.

- Filip

петак, 08. јул 2016.

Neka ide samo na mute


Odmarao sam se i naodmarao. Nije da nisam radio, daleko od toga, ali ništa sa konkretnim rezultatom. Neki bi možda i rekli da je kontraproduktivno, ali uspelo je po metodi "probao, al' se malo zajebao", tako da je najbolje reći da je bilo konstruktivno. Znam šta treba da se radi, a šta ne. Šta me čeka:

- Ibrahim Kojl (dve ep.)
- Scenario za kratkometražni film, a i otvaranje prvog kruga produkcije (više o tome neki drugi put)
- Izrada stripa po najamu
- Završavanje Dona Kihota

Čim se to odradi - zatvaram radnju, barem do daljnjeg i posvećujem se autorskim stripovima i igrici. Počelo je leto, a vala ću i ja. Sve na mute!

- Filip