Z!N #2

Opet ovi!?
- Tako je! Opet ovi! Neki (zapravo mnogi) uspeli su da nas izbegnu jer smo bačeni u spam, ali ti, verni čitaoče, nisi te sreće.

Za početak želeli bismo da se zahvalimo na pozitivnim reakcijama i najminimalnije mogućem broju ljudi koji su se odjavili. Trudićemo se na vas ne izneverimo. Ističemo akcenat na "trudićemo se." Srećom pa nismo najavili da li će bilten izlaziti mesečno, sedmično, ili, što bi većini odgovaralo - nikad, tako da nećemo ni sada. Formatiranje prvog biltena doduše nije ispalo onako kako je trebalo, tako da ćete arhivirane brojeve moći da čitate i na blogu, a ako kad budemo lenji pa zaboravimo, uvek je tu Ciklonizacija da pomogne. Ovaj broj pretežno se bavi manifestacijom "STRAVA: PART DEUX", sa osvrtom na neke od aktuelnosti u našoj posrednoj i neposrednoj blizini.

STRAVA: PART DEUX

 

1. Kako i zašto

   Trudimo se da se ne poturamo tamo gde nam nije mesto, pa umesto da upadamo na tuđe manifestacije prethodne godine odlučili smo da napravimo svoju. Ima jedna sjajna priča kada smo išli ove godine u Rašku i gde ██ █████ █████ █████████ ██████ █ ████ ████ █████ ██ ██████ █████ ███ ███ ██████ ████████. Ali o tome možemo i neki drugi put, čisto da ne bi sve otišlo u █████ ████████, kako █████ ████ █████████ to voli da kaže. Takva magija se svakako ne može tek tako ponoviti, posebno kada fale glavni igrači.

   Imajući u vidu da prethodne godine nismo imali goste sa strane, a mnogi su se žalili zašto ih nismo zvali, odlučili smo da ovogodišnju manifestaciju proširimo u tom smeru. S obzirom da nismo konkurisali za ovogodišnju manifestaciju, kao i to što je u Valjevu noćenje skupo kao da letujete na Svetom Stefanu, odlučili smo da smeštaj gostiju bude kod mene. Od svih koje smo zvali, naravno da su prvi odbili oni što su se najviše žalili i pametovali, što važi i za "domaće" i za ljude sa strane. Naravno, to je ujedno bila i sreća u nesreći, jer sam na taj način uspeo da upakujem goste u kuću.

   Pre toga imao sam zadatak da obrnem sve moguće gradske medije i ispromovišem manifestaciju svega dva dana uoči otvaranja iste. Gledajte, slušajte i plačite uz moj razgovor sa Majom na VTVu. Tokom intervjua radio sam na crtežu koji se na kraju nije ni video, tako da ću izgledati kao šizofrenični ludak koji žvrlja tupim krajem olovke po belom papiru, što se znatno razlikuje od mog uobičajenog izgleda šizofreničnog ludaka koji žrvlja špicastim krajem olovke po belom papiru. Veliko hvala portalima StripBlog, StripVesti, Ciklonizacija, i Paralel Festivalu na širenju reči, kao i televizijama VTV i Marš!

 

  Prvi gost koji je došao da uveliča manifestaciju na mnoge načine nije ni gost, već i saradnik i konsultant na čitavom projektu - Ivan Veljković, strip scenarista, esejista i pesnik. Zajedno smo diskutovali još od septembra prošle godine i vagali čime da obogatimo program i u kom pravcu manifestacija treba da se kreće. Odatle se izordila mantra da smanjimo negativnost prema (domaćoj) stripskoj sceni, da ne davimo goste sa previše tribina, jer ne bi bilo fer ni prema njima, kao i samim predavačima. Potencirali smo na kreativnoj saradnji, radionicama, kao i pružanju platforme za mlade i neafirmisane, kako bi se i njihov glas čuo, a na taj način i podržao njihov rad.

   S obzirom na to da je došao dan ranije jer je putovao iz Svilajnca, ostatak večeri proveli smo smejući se mom intervjuu na VTVu i ogovarajući klince iz moje Radionice, koji su i predložili datum manifestacije, a na kraju je izbegli iz pretežno neopravdanih razloga.

2. Dan prvi

2.1. Okupljanje

   Stigli smo na mesto zločina, na kom se beskrajno zahvaljujemo Društvu istraživača "Vladimir Mandić Manda", i zajedno sa Acom Jeremićem, sa kojim vodim Radionicu, i njegovim burazerom, a ujedno i polaznikom, Nikolom počeli da radimo na postavljanju radova. Svojim prisustvom manifestaciju je uveličao i Ljubivoje Bube Marković, čovek bez kog ništa od ovoga ne bi bilo moguće, nešto što on svaki put skromno odbija kada mu se kaže i to posebno tada, jer ako nešto u trenutku njegovog dolaska nije bilo moguće, to je bilo naći mesto za parkiranje.

   Tada sam dobio poziv sledećeg gosta - Gorana Trajkovića koji je zajedno sa svojom porodicom dolazio ispred Kluba likovnih umetnika "Raška škola". Posle kratkog lutanja uspeli smo da se nađemo i donirali su nam pribor i materijal za rad, zajedno sa 60ak primeraka novog broja strip revije "Ras comic" koji izdaju uz pomoć Kulturnog centra "Gradac" Raška. Uzgred, ko je zainteresovan za svoj primerak, slobodno može da nam se obrati pa ćemo poslati. Isto važi i za naše fanzine. Goran je video da smo u rasulu, tako da je i pored dugog puta, zajedno sa Ivanom, odlučio da sedne i pomogne oko postavke, tokom koje su obojica imali priliku da se upoznaju sa Acom i Nikolom i podele po koji savet i mudru reč. Nisam bio tu, ali poprilično sam siguran da je jedan od saveta bio "Ne postavljajte izložbu na dan iste, a ponajsve ne kada je manifestacija uveliko počela. Budale." 

   Poređali smo primerke "Malog Striponoše" koje nam je još prethodne godine dao Zoran Stefanović, a sto smo popunili različitim fanzinima kao što su "Strava", "The White Japanese Lapot", časopisima i strip revijama kao što su "Ras comic" i "Kiša", skečbukovima "Vekovnika", kao i katalozima i pamfletima koje smo sakupljali tokom ovih godina. Ambijent je napokon počeo da liči na nešto, a šta je to "nešto" bilo, ja zaista ne znam, ali bitna stvar je da je bilo.

   Ubrzo su pristizali i Valjevci, prvo najstariji, a potom i najmlađi koji su se zadržali. Tu je bio i Aleksa Ivanović, najmlađi autor i gost manifestacije, kao i pionir fanzina "STRAVA" . Za njim došao je i David Kecojević, filmski i televizijski reditelj i esejista, čije predavanje je otvaralo zvanični program manifestacije, a iz Beograda je zatim došao i animator Rajko Čučak.

2.2. Diznijeva "Fantazija"

  

   Gosti manifestacije imali su priliku da prisustvuju Davidovom predavanju o Diznijevom dugometražnom filmu "Fantazija" iz 1940. godine. Svakom segmentu posvetio je zasebnu pažnju, kao i onim koji nisu upali u završnu verziju, sa posebnim osvrtom na istorijat nastanka filma i trivijama o čuvenom diregentu Leopoldu Stokovskom i kako je Volt Dizni uspeo da isfinansira taj projekat.

2.3. Radionica stripskog scenarija

   Ubrzo nakon toga Ivan Veljković održao je interaktivnu radionicu o osnovama stripskog scenarija gde je svakom od učesnika poklonio fasciklu za instrukcijama, savetima i osnovnih tehničkih načela pri izradi narativa. Uspešno je svakoga od njih animirao i uspeo da ostvari dijalog, a neki su čak ustali i da odglume scenu. Tokom njegovog predavanja iskoristio sam priliku dok odmaram da ga nacrtam i proces rada zajedno sa završenom ilustracijom postavim na video-bim.

   U jednom trenutku dok je Ivan pričao o dostupnosti informacija preko interneta, zatražio je od jednog od učesnika mobilni telefon, kako bi im nešto pokazao. Pomislio sam da će izvesti neki hudinijevski potez, gde će umotati telefon u krpu, razbucati ga cipelom i kada bi ga otvorio stajao bi već napisan scenario. Na moje razočarenje, tražio je telefon da bi mogao da gestikulira pretraživanje željenih informacija na netu, nešto što je mogao i bez njega, ali ko sam ja da osuđujem - isto tako i ja pričam o uspesima Radionice koja, po odazivu moje dece na rođenu manifestaciju, ne postoji.

   Po završetku Ivanove radionice došao je i Miroslav Miki Mladenović, jedan od saradnika na našim kratkometražnim filmovima u nadi da ćemo ih pustiti svojim gostima. Nada umire poslednja, ali filmove smo batalili zarad sledeće tribine.

2.4. Predstavljanje "Raške škole"

   Iskoristili smo ono malo sunca što je ostalo da sednemo na terasu i da Goran predstavi "Rašku školu" i "Ras comic". Predstavio je istorijat svoje strip-revije i kako joj je publika strip-ljubitelja van Raške produžila životni vek i tako spasila prevremene smrti. Ovaj najnoviji broj krase naslovna strana koju je na prošlogodišnjoj Međunarodnoj strip koloniji u Raški nacrtao Željko Pahek. Uvodnu ilustraciju nacrtao je Vlada Vesović, a sadrži i stripove polaznika i autora različitih škola, zajedno sa našom, kao i samostalnih autorima, a tu su i tekstovi Ivana Veljkovića, koji je napisao izveštaj sa prošlogodišnje kolonije, a ujedno i "Nulta godina jugoslovenskog stripa", članak koji je Aleksandar Stevanov (Makedonija) delimično napisao na prošlogodišnjoj koloniji takođe.

   Goran je objasnio proces rada i promovisanja svoje škole, kako uspešno funkcioniše u svojoj sredini i kako nekim od svojih najvrednijih i najboljih omogućuje priliku da se zaposle u njegov studio i, kako on sam kaže, kroz to on polako počinje da uči od njih.

   Tribina bi trajala i celo veče da se nismo svi posmrzavali, a i Raščani su morali da putuju nazad, s obzirom na to da se već smrklo.

2.5. Tamna je noć, ali ne kod nas. Samo je mrlja crna.

   Ostali gosti takođe su počeli polako da odlaze i mislili smo da je to to. Tada nas je međutim svojim dolaskom iznenadio Miloš Meda Nikolovski - jedan od predavača i članova art grupe "Crna mrlja", čiji sam i ja bio polaznik.

   Seli smo i van-programski razgovarali i sabirali utiske, prisećajući se događaja i radova od pre deset godina, dok je "Crna mrlja" još bila aktivna. Gosti su mogli da čuju detaljnije priče o valjevskom stripu, a meni je bilo drago da smo barem dve generacije uspeli da stavimo pod isti krov za duge da vide.

   Tokom večeri zvao nas je i Srđan Stamenković Srle iz "Srletove škole crtanja" koji je istakao kako mu je žao što nije od obaveza mogao da stigne, ali svakako je želeo da se čuje sa nama i da mu prenesemo utiske. Nije prošlo ni deset sekundi a da razgovor nije prešao u smeh, ili različite podvale.

   Ne znam kako smo došli do priče o sujeverju, ali tada je moja majka ispričala o njenoj ujni, na osnovu koje smo smilili pošalicu i morao da nacrtam strip:

   Banda se raščistila, uz obećanje da ćemo nastaviti sutradan.

3. Dan drugi

3.1. Gde smo stali?

   Iskreno, nisam mislio da će se sutradan bilo ko pojaviti, sa sve gostima iz moje kuće. Kasnili smo i taj dan, naravno, ali uspeli smo na vreme da postavimo sve za projekciju crtaća, u kojoj su uživali najmlađi*.

*Mi smo bili jedini prisutni, s toga smo i najmlađi.
** Svi ljudi sa fotografije su stariji od mene.

   Ekipa je polako počela da se okuplja i zajedno sa Davidom i Medom, nastavili smo tamo gde smo stali.

3.2. Novi strip junaci

   Imali smo čast da se čujemo sa Danicom Dedić iz Leskovca i da porazgovaramo o njenom strip serijalu "Milanka Pinapka".

   Danica je pričala o svojoj inspiraciji, počevši od gledanja i emuliranja stila animiranih filmova, a kasnije čitajući underground stripove, kao i uticaju Škole stripa "Nikola Mitrović Kokan" u Leskovcu čiji je mentor Marko Stojanović. Objavljivana je na StripBlogu, Helly Cherry-ju, Komikaze, Stripburgeru i šire. "Milanka" je rađena u kaiš-formatu i stilski inspirisana pop-artom. Prati događaje hronično neuravnotežene žene koja ne reaguje pozitivno na bilo kakvu sugestiju, nakon koje je spremna i da presudi i izvrši istu presudu. Uspeli smo Danicu da udavimo generičnim pitanjima poput - "Da li su u planu nove epizode?" i "Da li bi eksperimentisala sa različitim formatima?", posle kojih je već bilo jasno da joj skačemo po živcima i da će morati da preseče stvar u Milankinom stilu.

   Nakon toga sam i ja nešto izbaljezgao o Kojlu i šta me je inspirisalo da ga radim, ni na čije oduševljenje sem Rajkovo. Celo predavanje pretvorilo se na posmrtni govor o Darvinu Kuku, kog dan danas ne mogu da prežalim, a za kog ću objaviti tekst koji sam napisao o njemu još pre par godina u jednom od predstojećih brojeva "Z!N"-a. Za to vreme Rajko je crtao Ivana.

3.3. Fajront

   David, Ivan i Rajko zajedno su hvatali voz za Beograd, pa sam ih sa svojom majkom ispratio do stanice, dok je Aca skidao radove. Kasnije sam se i ja vratio da pomognem, tokom čega smo imali još par usputnih gostiju i tada smo zvanično zatvorili manifestaciju.

   Da li je ispunilo moja očekivanja? Da! Da li su mi očekivanja bila minimalna? Apsolutno! Da li sam zadovoljan? Nikad! Da li su drugi zadovoljni? Pitajte ih, ali onako drugarski, da misle da mogu da vam se povere, a onda krišom recite meni.

   Vidimo se dogodine na "STRAVA: The Third" iliti "COYLE-CON"-u !

4. Izveštaj Ivana Veljkovića

Veliko hvala Ivanu Veljkoviću, saradniku i prijatelju Radionice, koji je uspeo da izdvoji vreme da napiše koju reč o našoj manifestaciji.

27 razloga zašto sam bio deo valjevske manifestacije stripa i animacije „STRAVA: PART DEUX“ početkom poslednje trećine septembra meseca 2019. godine

1. Entuzijazam. Novi festivali imaju mnogo poteškoća da se probiju, pogotovo kada vladajuću garnituru ne interesuje mnogo strip, niti animacija. Iz istog razloga treba posetiti i druge festivale ove veličine.
2. Snaga duha i izdržljivost organizatora. Ne poznajem Filipa dugo, ali se, ispod umora i cimanja oko dešavanja u sklopu manifestacije tačno vidi entuzijazam i želja za promocijom umetnosti, koliko god teško bilo postići isto.
3. Uloženi trud.Sa Filipom o manifestaciji komuniciram već neko vreme i znam iz prve ruke kroz šta je sve prošao, kroz šta sve prolaze i ostali koji su u njegovim cipelama.
4. Valjevo. Odmah treba naglasiti da je Valjevo lep grad sa mnogo istorije i još više mogućnosti, ali da definitivno ima tu stagnacije iz koje se treba iskobeljati, a oni koji se trude to da urade dobijaju upravo suprotno od podrške.
5. Društvo istraživača „Vladimir Mandić - Manda“ i njihova želja da se pokrene saradnja sa radionicom „STRAVA“ i da se dobije prostor za strip i animaciju u vreme kada imamo, paradoksalno, na desetine hiljada praznih lokala a nimalo prostora za organizovanje bilo čega.
6. Ljubivoje Bube Marković, lokalni pozorišni glumac sa povećim pedigreom. Prvenstveno zato što sam i od njega, vrlo opširno i necenzurisano, načuo sa čim se sve zapravo kultura u Valjevu kosi i ko je, zapravo, sabotira iznova i iznova. Ali takođe i zato što je nesebično rešio da poseti manifestaciju čisto iz znatiželje i ljubavi prema kulturi.
7. Aleksandar Jeremić i njegov malečki rođak Nikola. Iako je imao posla prvog dana manifestacije, iscimao se da dođe i ispomogne u organizaciji koliko god je to moguće, voljan da em promoviše strip i animaciju, em nauči štogođ novo od gostiju.
8. Filipova porodica. Nije mi prvi put da vidim da organizaciju strip-festivala u Srbiji ispomažu članovi familije, naravno, ali ovde ih stvarno treba istaći s obzirom da su lavovski pomagali, čak i sa stotinu i kusur kilometara udaljenosti.
9. Gosti koji opravdano nisu mogli da se pojave, ali su svejedno pozvali Filipa lično tokom manifestacije da mu požele sreću i da se čuju s nama ostalim gostima tamo.
10. Gosti koji nisu udostojili Filipa ni kasvetnim opravdanjem zašto ne dolaze. Mahom zato što i njih takve treba pomenuti, pa nek se oni sami zapitaju zašto.
11. David Kecojević. Njegovo predavanje o Diznijevom filmu „Fantazija“ treba čuti sedamnaestostruko više ljudi nego onda u sklopu Manifestacije. Čoveku se vidi ista ona strast kao i Filipu i Aleksandru po pitanju ljubavi prema vizuelnim medijima.
12. Goran Trajković, supruga mu Aleksandra i sin mu David. Ne samo da su se potrudili da dođu na manifestaciju svo troje iz Raške, već su to uradili i par dana pred jedan teži, lični poduhvat o kome neću dalje da komentarišem. A uz to, dobila se prilika da se razgovara o strip-časopisu „Ras Comic“, o strip školi u Raški i o jakim vezama koje su se formirale između Strip Kolonije i Radionice „STRAVA“.
13. Danica Dedić. Iako nije bila u mogućnosti lično da dođe zarad tribine o njenom stripu „Milanka Pinapka“, složila se da Filip sa njom odradi telefonski intervju, što je nama prisutnima dalo šansu da razgovaramo malo s njom o datom stripu i njenim tokovima u umetnosti.
14. Rajko Čučak. Čovek koji se i pored svojih obaveza iscimao da dođe u Valjevo, da poseti manifestaciju, da se uključi u razgovore i tribine i da, čak i tokom našeg poslednjeg razgovora pred moj polazak iz Beograda za Svilajnac, ne prestane da govori o tome kako mu je „STRAVA: PART DEUX“ bila fenomenalna. Ako se ne varam, odjebao je neki put upravo zbog Valjeva i upravo zbog „STRAVE“.
15. Dve Filipove i Aleksandrove učenice i jedan učenik koji su bili prisutni. Mateja, Natalija i Uroš ispomogli su u poslednjem trenutku oko organizacije, te su pomno slušali predavanja i učestvovali u diskusijama. Dobro, ne skroz pomno, više onako stidljivo, ali su svakako bili tu i bili aktivni.
16. Malečki Aleksa, Filipov i Aleksandrov najmlađi, ali ujedno i najaktivniji učenik koga nisam slučajno odvojio od prethodno troje. Taj malecak je dominirao čitavom manifestacijom svojim britkoumljem, oštrim rezonom i energijom za rad i crtanje. Zbog njega, zbog Mateje , Natalije i Uroša, a i zbog učenica koje nažalost nisu stigle da se pojave zbog drugih obaveza – zbog njih je vredelo da „STRAVA: PART DEUX“ bude organizovana.
17. Aleksin otac. Čovek koji je pristigao negde blizu sredine moje tribine i imao priliku da vidi, iz prve ruke, šta se zapravo radi i ko su zapravo Aleksini predavači, kao i njihovi saradnici i prijatelji. Zarad njega treba isto organizovati „STRAVU“, jer će upravo on preneti dobru reč stripa i animacije u valjevski etar, da se to pročuje kako valja i trebuje.
18. Moja tribina o osnovama scenarija. Realno, ovo dodajem da širim sopstveni ego (kao da nije dovoljno glomazan), ali i zato što sam ovde dobio priliku da vodim pilot-tribinu na način koji sam diskutovao sa mnogim strip autorima (između ostalog i sa par njih prisutnih na „STRAVI“). Pilot-tribinu koja neće da izgleda kao stotine drugih na drugim strip-festivalima u zemlji i regionu, gde realno niko nikog ne sluša i gde nema maltene nikakve interakcije sem Q and A runde na kraju.
19. Miloš Meda Nikolovski. Kao negdašnji učenik „Crnog kreča“ i predavač „Crne mrlje“, imao je priliku da vidi iz prve ruke kako se njihovo nasleđe nastavlja. I to sa pravim ljudima, na pravi način.
20. Fanzin „The White Japanese Lapot“, čiji članovi na veliku žalost nisu mogli da prisustvuju, ali čija je međusaradnja sa Filipom i „STRAVOM“ i te kako osećana u vazduhu i kroz razgovore.
21. Fanzin „STRAVA“. Iako su bila izložena izdanja iz Kragujevca, Leskvoca, Beograda i Raške, pogotovo mi je drago što je peti broj ovog valjevskog fanzina bio izložen, i to rame uz rame sa gorepomenutim „Lapotom“, kao i sa par kuriozitetno preživelih primeraka fanizna „Crna mrlja“, duhovnog prethodnika trenutne inkarnacije valjevskog štampanog prostora za strip.
22. „Brale Studios“. Ako niste, overite kratke filmove ove grupice i sve će vam biti jasno.
23. Izložba „best of“ radova svih učesnika radionice, od negdašnjih saradnika Stefana Krunića i Stefana Nastića, preko predavača Filipa i Aleksandra, pa sve do radova dece svih uzrasta koja su prošla kroz radionicu „STRAVA“ (a bilo ih je sigurno stotinak).
24. Valjevske novine i bezmalo dve televizijske stanice. Iako su sebi uništili rejting intervjuisanjem mene, pokazao se barem onaj osnovni trud da se pokrije kulturna manifestacija grada Valjeva koju je, realno, trebalo pokriti na širem, regionalnom nivou. Ali svakako, trud se računa i pokriće je postojalo.
25. Web stranice, blogovi i otvorene FB grupe koje su nesebično ispromovisale manifestaciju. Na pamet mi padaju Strip Blog, Strip Vesti, Ciklonizacija i HellyCherri. Filip će me ispraviti ako sam nešto omanuo.
26. Individualni autori koji su nesebično ispromovisali manifestaciju putem sopstvenih društvenih medija. Svako malo se računa i svako dobro se, eventualno, dobrom uzvrati.
27. Opet entuzijazam. Ne za ovaj festival, već za sledeći, i sve sledeće potom. Valjevo je grad koji, i pored svoje letargije i malog miliona mana, zaslužuje prostor gde će se mladi i stari strip autori, neafirmisani i potkovani animatori, neobjavljeni i oprobani pisci, ovakvi i onakvi umetnici sastajati i redovno plasirati nove ideje na tržište, ostvarivati nove kulturne poduhvate i, naposletku, otvoriti nova vrata nekome kome su nenamerno i silom prilika zatvorena.

Ivan Veljković, 30. septembar 2019.

Familiologija na Radio Beogradu

 

   U susretu Salonu stripa u Beogradu Filip Stanković gostovao je kod Maje Đurić, uz uključenje Milice Mastelice i Mikija Pješića. Emisiju možete preslušati ovde.

 

IC na HC

   Ibrahim je proputovao po raznim mestima, pa što da ne overi i kultni Helly Cherry! Da li će novije epizode osvanuti tamo, ili ćemo čitati naftalinke do kraja života? Ko zna!

 

Nastavite da čitate bilten ovde.