субота, 09. јул 2016.

Pitanje perspektive


Sukob je sam po sebi opširan pojam. Može biti dramaturški pojam, kojim se naglašava na koji način predmet radnje utiče na narativ. Može biti moralan, pri kom naprežemo sve moguće vijuge u glavi, oslanjajući se na savest. Može biti gotovo nevidljiv, poput sukoba čestica, ali nimalo zanemarujuć, jer ostavlja trag na ostatak sveta, kakva god se reakcija rodila iz njega. Smatram da je sukob neophodna pojava, jer nas podstiče da razmišljamo i delamo.

Debata uvek mora biti prisutna i moramo razgovarati i o nerešivim stvarima, jer samo tako možemo zakoračiti ka potencijalnom rešenju, makoliko ta bitka delovala uzaludna. Svako ima svoju tačku gledišta za koju se bori. Dve strane ringa su neophodne. Isto to zašta se borimo, moramo podupreti našim prethodno stečenim uverenjima. Ona nastaju našim unutrašnjim sukobom.

Moramo prvo svojevoljno i pojedinačno da postavimo prava pitanja, kako bi ih, na kraju, postavili i zajednički. I ko zna, ako postavimo dovoljan broj pravih pitanja, možda ćemo i dobiti odgovor na neka od njih.

Mada opet, sve je pitanje perspektive, ako mene pitate.

- Filip

Нема коментара:

Постави коментар