Sinoć sam prijavio ispite i setio se da mi jedan položeni predmet nije prošao na servisu, još od prošlog semestra, iako sam onaj sledeći položio takođe. Istog trenutka navrla su mračna sećanja - jedini način kako bih sprečio tako nešto je da odem na šalter i zamolim ih da isprave grešku. To bi bilo u redu da nisam već jednom išao, ali za neku drugu grešku i nisam najslavnije prošao. Neobična je stvar, ta druga strana stakla. Plašimo ih se, iako bi trebali da nam pomognu. Oni koji ih se ne plaše su besni na njih i sukobljavaju se, ali to izlazi samo na gore. Gnev druge strane šaltera je neizbežan i jedino što možemo da učinimo jeste da se suočimo sa njim i da podnesemo sve što krene na nas, pa ko prvi trepne. Jedan je od načina na koji sazrevamo i sprema nas da se nosimo sa nekim daleko ozbiljnijim problemima u životu.
A možda ne bi bilo loše da opet polažem taj predmet. Šta fali?
- Filip
Нема коментара:
Постави коментар